СИПА ушла у УИО БиХ и изузима документацију

Припадници Агенције за истраге и заштиту СИПА износе документацију из просторија Управе за индиректно опорезивање БиХ у Бањалуци, а која се односи на истрагу случаја актуелне шефице групе за спречавање кријумчарања и прекршаје у Регионалном центру Бањалука Јелене Мајсторовић.

Како је за портал ЦАПИТАЛ потврдио извор из СИПА-е, у току је истрага Мајсторовићке због чега је затражена и изузета одређена документација.

“Није било претреса, али јесте било одузимања документације“, рекао је извор ЦАПИТАЛ-а.

Мајсторовићка је јавности позната по томе што је током 2017. и 2018. године, скупа са колегом Раденком Поповићем званим Поп, најмање десет пута искористила своју позицију и уцјењивала трговаце тражећио мито. Истрага је показала да су у најмање четири случаја трговцима незаконито одузели накит вриједан више од 200.000 марака.

Инспекторка и њен колега су имали уходан начин рада, тражили су новац како не би контролисали пословање трговаца, а онима који одбију, незаконито су одузимали робу.

Мајсторовићка је од 2020 године постала шефица Групе за спречавање кријумчарења и прекршаја у Регионалном центру Бањалука, а до сада је у Управу за индиректно опорезивање успјела запослити и кћерку Јану Мајсторовић.

“Шефица из пореске”, према писањима медија, власница је и импозантне имовинске картице. Како се наводи, она и њен супруг имају два стана Прњавора. У бањалучкој Грчкој улици наводно има стан од 95,5 квадрата,  у Јеврејској стан од стотину квадрата, те двије гараже. У улици Јована Дучића има стан и гаражу вриједне око 238.000 марака, стечени на основу Уговора о поклону.

У јавности, Мајсторовићка и Поповић, као њихове колеге Стево Савић и Владимир Пузић, због боје униформе, носили су надимак међу власницима трговина као „црнокошуљаши”.

Јелена Мајсторовић ради у УИОБиХ од фебруара 2013. године, а десет година раније отказ је добила у НЛБ Банци у Прњавору која је тужила због кривичног дјела за које је 2005. године осуђена условном казном затвора.

Та казна је 2016. године избрисана из евиденције, а она је тада већ три године радила по уговору за УИО БиХ, иако по закону радник у институцијама у БиХ не може бити осуђен за кривично за које је запријећена казна затвора од три или више година, а државни службеник уопште не смије бити кривично осуђиван.

Убрзо након брисања пресуде, у априлу 2018. године примљена је као државна службеница у Одсјек за порезе, а десетак дана касније директор Миро Џакула интерном одлуком вратио у Групу за сузбијање кријумчарења и прекршаје гдје је радила док је била запослена по уговорима.

Крајем 2018. године Џакула је привремено поставља за шефицу Групе. На ову позицију је 2020. године именована за стално, гдје се налази и данас.

(Цапитал)