Док поскупљења пустоше кућне буџете, власт пуни своје

Поскупљења горива и основних животних намирница пустоше кућне буџете. За то вријеме држава пуни своје, не марећи што грађани сиромаше.

Република Српска 10.05.2022 | 19:49

Расту цијена, како се чини, не назире се крај. Некада су поскупљења била тиха, пузајућа, а сада су галопирајућа. Па ко у трку може и трчи. Ако се пореде цијене прије годину дана и данас, видјеће се огромне разлике.

Ако смо прошле године у просјеку годишње трошили 1.200 марака за гориво, данас је то 1.920 марака, значи 720 марака више. Посљедично и цијене основних животних намирница отишле су у небеса.

Прошле године нам је требало око 100 марака годишње за уље, данас 300, што значи 200 марака више. За брашно је прошле године у просјеку годишње требало издвојити око 102 марке, данас 222, што је 120 марака више.

Ако смо за хљеб издвајали просјечно 365 марака годишње, тај износ сад иде до 584 марке или 219 марака више. За млијеко нам је потребно сада 108 марака више, пилеће месо 630 марака више, јунеће месо 350 марака више.

Када подвучемо црту и саберемо колико нам је на годишњем нивоу за гориво и основне животне намирнице требало прошле године, а колико данас долазимо до разлике од чак 2.347 марака.

Очигледно, велики удар на више него скорман буџет грађана.

И док грађани сиромаше, буџети се пуне. Приходи од индиректних пореза за четири мјесеца ове године износили су три милијарде и пет милиона марака и  већи су за чак 538 милиона КМ или 21,82 одсто у односу на исти период прошле године.

“Највећи дио прихода од индиректних пореза, завршио је код ентитета и Брчко дистрикта. Тако је Федерацији БиХ у четири мјесеца 2022. године распоређено милијарду и 283 милиона КМ, Републици Српској 715 милиона КМ и Брчко дистрикту 71 милион КМ”, саопштено је из Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Кад се буџет пуни путем раста цијена и инфлације то се у економији означава као инфлаторно опорезивање. Овој врсти опорезивања подлијежу сви грађани, а администрација нема никакве трошкове, каже економиста Миленко Станић и додаје да би коректно било да се тај прикупљени порез врати грађанима.

“Краткроочно сигурно да би добра и пожељна мјера била да се грађанима једнократно врати дио тако прикупљених прихода по узору на Србију, али свакако дугорочно рјешење је заустављање раста цијена”, каже Станић.

Свједочили смо обећањима да ће се укинути акцизе, смањити ПДВ. Али, све је остало само обећање.

“Зашто је то тако? Вјероватно је процијењено да тај приход који је прикупљен у буџетским касама је важнији за финансирање предстојећих избора и гласача, а занемарен је интерес већине грађана и њиховог благостања”, истиче Станић.

Осим тога, каже Станић, изговори власти да је инфлација увезена, само су дјелимично тачни. Није нам свијет крив што немамо  домаћу производњу хране, као што није крив за претјерану јавну потрошњу која вишеструко надмашује могућности реалног сектора да финансира такву порошњу, закључује Станић.

(БН)