"Јасеновачке зртве не смију да буду хладна статистика"

"Убијање није било индустријско, као у нацистичким логорима смрти, већ садистичко и дивљачко. Свака жртва била је суочена са личном, патолошком мржњом свог крвника", рекла је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

Република Српска 01.05.2022 | 13:27

Цвијановићева је данас у Доњој Градини, на обиљежавању Дана сећања на жртве НДХ у јасеновачким логорима, рекла да Република Српска није формирана из ината, већ из нужне самоодбране српског народа који, како је рекла, није дозволио да му се понови геноцид у Јасеновцу, Пребиловцима и бројним другим стратиштима.

Председник Републике Српске је у Доњој Градини, највећем стратишту у систему логора Јасеновац, рекла да је то мјесто на којем је најтеже говорити и да у ближој и даљој историји српског народа, али и људског рода, ништа није упоредиво са мрачним периодом НДХ и дешавањима на том простору.

"Убијање није било индустријско, као у нацистичким логорима смрти, већ садистичко и дивљачко. Свака жртва била је суочена са личном, патолошком мржњом свог крвника", рекла је Цвијановић.

Навела је да су једино у НДХ постојали логори за дјецу и да то довољно говори о, како каже, изопачености тог система и свирепости идеологије која је иза њега стајала.

Нагласила је да јасеновачке жртве никада не смију постати број, нити "хладна статистика" јер су, како је рекла, сви они били нечија дјеца, браћа и сестре, очеви и мајке..."Нису убијали бројеве, већ људска бића, чија је вјерска и национална припадност за злочинце била неопростива кривица", рекла је предсједник Српске.

Она је указала да се о паклу у јасеновачким логорима смрти највише сазнало захваљујући храбрости оних који су, каже, пре 77 година кренули у пробој, а тек сваки десети, од око 1.100 учесника пробоја, усиео је да побјегне.

Додала је да су последњи логораши са собом носили и свједочанства о беспризорним ужасима кроз које су прошли они и њихови сапатници, као и да су будућим генерацијама у насљеђе оставили истину о Јасеновцу.

"И зато не постоји изговор којима би се оправдао заборав, као што не постоји ни светија дужност од памћења", нагласила је Цвијановић.

Поручила је да будућност не смије да, како је рекла, почива на незнању и прескакању важних трагичних историјских лекција истучући да је Јасеновац једна од њих.

Цвијановић је казала да је у Поткозарју, и градовима и селима дуж Саве на том простору готово немогуће пронаћи породицу која није изгубила ближег сродника у Јасеновцу.

"Ово мјесто, као и геноцид у Другом светском рату дубоко су урезани у личну и колективну свијест нашег народа", рекла је Цвијановић.

Захвалила је предсједнику Србије Александру Вучићу што присуствује комеморативном скупу у Доњој Градини и што је са Милорадом Додиком установио праксу заједничког обиљежавања значајних историјских датума.

"Доња Градина данас је долина тишине, огромне туге према ономе шта се овдје десило, рекао је члан Предсједништва БиХ Милорад Додик у Спомен-подручју "Доња Градина" на обиљежавању дана сјећања на јасеновачке жртве.

Докик је истакао да осјећа гађење према покушајима да се рехабилитију усташки поздрави.

"Побили сте нас само зато што смо били Срби, побили сте нас јер смо били бољи људи од вас", нагласио је Додик и додао је саученик била Титова комунистичка власт.

Дан сјећања на жртве усташког злочина односно геноцида у Независној Држави Хрватској у концентрационом логору Јасеновац обиљежавају заједно Српска и Србија.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Међу страдалима је за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било скоро 20.000 дјеце.

(Тањуг/БН/ фото: СРНА)