Беба умрла, доктор добио годину дана кућног затвора

Алексиначки љекар Благоје Пејковић осуђен је правоснажно на годину дана затвора у кућним условима због тешког дјела против здравља људи које је за посљедицу имало смрт новорођенчета Марије Мијаиловић Милошевић из села Мозгово.

Србија 27.04.2022 | 23:07

Како је потврђено за Нова.рс у алексиначком Основном суду, Апелациони суд у Нишу потврдио је њихову првостепену пресуду којом је осим затворске казне, Пејковићу изречена и мјера безбједности забране бављења дјелатношћу у периоду од двије године.

На тај начин стављена је тачка на Маријину седмогодишњу борбу, не само за њена него, како истиче, за права свих жена које су љекарском грешком претрпјеле ненадокнадив губитак.

“Жена када оде на порођај, вјерује љекарима, нада се да је у сигурним рукама и на очекује да је неко тамо малтретира, вуче и шамара те да јој на крају каже: “Ти ниси способна да будеш мајка !””, коментарише судску одлуку ова Алексинчанка.

Истиче да време није ублажило њену трауму, те да се живо срећа сваког тренутка које памти као најгоре у животу.

“Од 11. децембра 2014. године боравила сам у алексиначкој болници јер сам била трудна пуних девет мјесеци а нисам се порађала. У нишки Клинички центар сам упућена 23. децембра када ми је речено да је беба крупна и да је високо те да би најбоље било да се уради царски рез. Међутим, доктор Пејковић је је 24. децембра ставио на индукцију, то је трајало читавог дана али порођај није услиједио. Преко ноћи су ме искључили а ујутро поново укључили, болови су постали ненормални и престала сам да осјећам покрете бебе . Те вечери су ми пробушили водењак и тада је почео мој кошмар, чула сам гласове љекара да треба да се уради царски рез али је Пејковић понављао да он мисли другачије. Када сам се најзад породила, Пејковић је бебу ухватио за ноге и казао ми: “Погледај шта си урадила!” Оптужили су ме да сам ја крива што сам изгубила дијете, моме мужу је Пејковић казао : – Били сте способни да направите дијете а она је неспособна да буде мајка. Сестре су ме такође оптуживале да сам ја крива и тврдиле су да је све урадиле како треба”, описује трагедију Марија.

Објашњава да је на брзину отпуштена из болнице, да је буквално изгурана а да је написано да је изашла на свој захтев, те да је касније сазнала да су очекивали инспекцију.

“Одлучила сам да се најприје обратим Љекарској комори а када сам схватила да тако ништа нећу урадити, онда и суду. То је била тешка борба, јер није ни постојала документација о мом порођају. Током судског поступка, промијенила су се четири јавна тужиоца, Пејковићу је нуђено да призна кривицу али је он то одбио. Тврдио је да није крив иако су и вјештаци потврдили да никако нисам смјела да толико дуго примам индукцију. На претпосљедњем рочишту ми се извинио а на сљедећем казао да сам дрска и безобразна”, описује Алексинчанка голготу кроз коју је прошла.

Каже да јој је посебно тешко пало што је особље оптужило да глуми да је истраумирана.

“Рекли су ми да сам заиста преживјела трауму, не бих родила друго дијете. То што имам двије девојчице од шест и три године, не мијења чињеницу да бих сада имала троје, да би оне имале брата. Вријеме ми не лијечи ране, и даље имам кошмаре, устајем ноћу и гледам да ли моје дјевојчице дишу, да ли су ту и оплакујем њиховог брата који је страдао туђом неодговорношћу”, закључује Марија.

У обдуцентском налазу Завода за судску медицину наведено је да је Маријина беба удахнула плодову воду која је садржавала столицу, да је имала нагњечење мозга и крварење испод мождане опне и упалу бронија, због чега је и преминула

Доктор је и на суду истицао да није крив за оно што се породиљи десило и наводио да она није сарађивала током порођаја.

(Нова.рс)