Француска бира предсједника: Макрон или Ле Пен

У Француској је јутрос у осам часова почело гласање у другом кругу предсједничких избора на којима се одлучује да ли ће досадашњи предсједник, проевропски центриста Емануел Макрон задржати свој положај у Јелисејској палати или ће га смијенити кандидаткиња крајње деснице, евроскептик Марин ле Пен.

Свијет 24.04.2022 | 09:55

Најновије анкете јавног мњења прогнозирају да ће Макрон побиедити са 57 одсто гласова у односу на Ле Пен, која би могла да добије десетак процентних поена мање. Маргина побједе ипак била би мања него на изборима 2017. године, оцјењује Политико.

О новом предсједнику одлучиваће скоро 49 милиона бирача, а процјењује се да би излазност могла да буде око 72 одсто.

И док Макрон вјероватно има највеће шансе за реизбор у односу на своје претходнике, Ле Пенова се бори за своју политичку будућност, јер би пораз у трећем походу на Јелисејску палату изазвао промјене на челу њене партије Национално окупљање.

Макрон, који је освојио већу подршку од своје ривалке у првом кругу, рекао је у међувремену да ништа не узима здраво за готово и да тражи ширу подршку.

Они су неколико дана прије другог круга предсједничких избора суочили мишљења у ТВ дебати, у којој су покушали да убиједе грађане ко је у бољој позицији да побољша куповну моћ Француза и да успјешно води спољну политику земље.

Макрон је оцијенио је да избори представљају референдум о Европи с обзиром да два кандидата предлажу двије веома различите будућности Француске - како у унутрашњој, тако и у спољној политици.

Када је животни стандард питање број један на изборима, Марин Ле Пен је све карте у кампањи ставила на ту тему и обећала смањење трошкова живота.

Њен други велики план је да социјално становање, радна мјеста и социјална питања постану „национални приоритет" за француске држављане и да се бори против исламизма, наводи ББЦ.

Центристички предсједник Макрон покушава да окупи бираче под слоганом "Сви ми" и послије пет година владавине сада нуди „потпуну обнову", јер настоји да привуче бираче како са љевице, тако и са деснице.

И Макрон и Ле Пен, који су у првом кругу освојили највише гласова од укупно 12 кандидата, надају се повјерењу бирача који су подржали лидера крајње љевице Жан-Лика Меланшона у првом кругу, а од којих би многи могли да буду уздржани или да оставе своје гласачке листиће празне.

Макрон је добио подршку лидера Њемачке, Шпаније и Португала - Олафа Шолца, Педра Санчеза и Антонија Коште, који су заједничком тексту у више европских медија позвали бираче на јединство како би се одржали просперитет и благостање у Европи, пренио је АП.

Бирачка мјеста ће бити затворена у 19 часова у већини мјеста, док ће бирачка мјеста у великим градовима имати могућност да остану отворена до 20 часова, пренио је дневник "Локал".

У француским прекоморским територијама гласање је почело у суботу да би гласови могли да буду пребројани на вријеме, а и Французи који живе у иностранству ће моћи да гласају на одређеним бирачким мјестима широм свијета.

На основу узорака посебно одабраних бирачких места, вечерас у 20.00 часова биће познат прелиминарни резултат, као и у првом кругу.

Ако је резултат изузетно тијесан, постоји опција да се не објављују рани резултати и сачекају потпуни.

Бројање се наставља током ноћи, а Министарство унутрашњих послова објављује коначне резултате у понедјељак ујутру, који се обично разликују само један до два одсто од прелиминарних резултата.

Ако Макрон побиједи, он ће бити први француски предсједник који је освојио други мандат заредном на изборима у последњих 20 година, откако је Жак Ширак побиједио оца Марин Ле Пен, Жан-Марија, и освојио други предсједнички мандат 2002. године.

Макронов тим је резервисао Марсова поља, одмах подно Ајфелове куле, за сутра увече, тако да ако тријумфује, овдје ће одржати побједнички говор.

Уколико би побиједила Ле Пен, ушла би у историју као прва жена која је изабрана за шефа државе.

Инаугурација новог предсједника морати да се одржи до 14. маја, када се завршава Макронов актуелни мандат.

(Тањуг)