Власт се хвали просјечном платом - Већина радника нема ни толико

Упркос чињеници да је просјечна плата у Републици Српској и Федерацији БиХ већа од хиљаду конвертибилних марака, стварна ситуација каже да већина радника нема ни приближно толику плату.

Република Српска 16.04.2022 | 19:46

Просјечна плата у оба ентитета у БиХ прешла је четвороцифрену границу. У ФБиХ износи 1045 КМ, док је просјек исплаћене зараде у Републици Српској 1004 конвертибилне марке.

Власти у Српској пуна су уста чињенице да је просјечна плата већа од хиљаду марака. То је за њих постала магична граница, на коју сви грађани, а посебно запослени, треба да буду поносни.

Међутим, реалност је далеко другачија. Званична статистика побија тврдње надлежних. Према подацима Савеза синдиката од око 270 хиљада радника у Републици Српској њих 40% прима минималац.

"125 хиљада радника прима плату до 600 марака. Што ћемо се сви сложити да је изузетно мало. Посебно радници у грађевинарству, трговини, угоститељству и готово цјелокупној прерађивачкој индустији нажалост су далеко од просјечне плате", каже генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске, Горан Станковић.

Више од 1004 КМ, у Српској има између 20-25% запослених. То су радници у јавном сектору. Остатак радника зарађује између 600-800 марака. И грађани сматрају да је износ просјечне плате само статистички податак и да ни приближно не показује стварну ситуацију.

"Треба узети најчесћу плату. Просјечна плата, то је само показатељ, ето економске развијености, ја бих више узео која је најчесћа. Када сретнете првог човјека, када га питате колика је његова плата, е то је ја мислим оно што је мјеродавно за погледати.

Само државни сектор има неке плате. Приватни сектор, незапослени, пензионери то је страсно. Мислим да сви овдје живе од неке помоци, који нису на дрзавним јаслама. Да нема пара из вана, питање је шта би било".

А шта би било најбоље знају управо грађани. Они чије породице броје 4 или више чланова, само за храну мјесечно морају издвојити око 850 КМ. Ни они који свој хљеб зарађују ван граница БиХ кажу да ситуација није идеална, али да је сигурност већа него овдје.

"Није ни Словенија сада нека сила. Ја за себе причам, ја могу да преживим нормално. Али и тамо је сада све скупље. И људима је доста тешко, вјерујем као и овдје", каже Дејан Васиљевић који живи и ради у Словенији.

Највећи проблем, сматрају стручњаци, јесте чињенице што надлежни у БиХ не настоје да адекватно помогну реалном сектору, у коме су обавезе на плате запослених готово 70%. Због тога, ријетки су послодавци који се одлучују повећати плате радницима у приватном сектору.

"Данас смо у позицији да сви они који раде у стварном/реалном сектору, који стварају неку нову вриједност вапе за повећањем плата, али то не може да уради јер тржиште то не дозвољава. А са друге стране власт неће да смањи оптерећања на те и такве плате. Оно што бих ја направио јесте да буде 50% обавеза плаћања и да се на томе све заврши", сматра економиста Зоран Павловић.

Као позитиван примјер, Павловић наводи Црну Гору, која је у жељи да привуче инвеститоре, смањила оптерећење на плате на чак 21%.

А док се послодавци ријетко одлучују за повећање плата, званични подаци кажу да су само у години пандемије вируса корона, остварили добит од 1,9 милијарди КМ. Та добит, истичу из Савеза синдиката Републике Српске у 2022. години биће већа и од двије милијарде марака.

(БН/Р.Крстојевић)