Економисти: Економија ЕУ се због рата неће вратити у нормалу
- Рат у Украјини и економске санкције које су уследиле изазваће далеко веће поремећаје у европској економији и на тржишту него претходне кризе као што је пандемија корона вируса, кажу економисти.
Свијет 12.04.2022 | 10:35У светлу руског напада на Украјину, европски лидери су убрзали планове за смањење своје превелике зависности од руске енергије. Европски парламент је у четвртак позвао на увођење хитног и потпуног ембарга на руску нафту, угаљ, нуклеарно гориво и гас.
Међутим, овај агресивни заокрет има цену за европску економију - погураће ионако високу инфлацију до рекордних нивоа и прети да поткопа опоравак производње започет прошле године када су привреде настојале да поново изађу из пандемије ковид-19, пише ЦНБЦ.
Шеф за глобална макро истраживања у ИНГ банци, Карстен Брзески, истиче да је Европа због рата посебно изложена ризику од губитка конкурентности на међународном тржишту.
„За Стари континент, рат је много већи изазов него што је пандемија икада била. Не говорим само о безбедносној и одбрамбеној политици, већ пре свега о целокупној економији“, наводи Брзески.
Каже да се еврозона сада суочава са лошом страном свог фундаменталног економског модела, као економија оријентисана на извоз с великом индустријском кичмом и високом зависношћу од увоза енергије.
Након што је уживала у бенефитима од глобализације и међународне поделе рада последњих деценија, еврозона сада мора да појача своју зелену транзицију и напоре за енергетском аутономијом, а да истовремено повећава потрошњу на одбрану, дигитализацију и образовање. Брзески сматра да је то изазов који „може и мора да успе“.
„Уколико и када то успе, Европа би требало да буде добро позиционирана. Али притисак на финансије и приходе домаћинстава ће остати огроман док год до тога не дође. Корпоративни профити ће, у међувремену, остати високи“, оцењује он.
Додаје да се Европа, истовремено, суочава са хуманитарном кризом и важном економском транзицијом.
“Рат се одвија у ''житници'' Европе, кључном подручју производње житарица и кукуруза. Цене хране ће порасти на ниво без преседана. Раст инфлације у развијеним економијама могао би да постане питање ''живота и смрти'' за привреде у развоју”, наводи Брзеси.
По његовом мишљењу, финансијска тржишта су „обманута” покушајима да се ојачају европске акције, јер, како каже, “тренутно нема повратка било каквој врсти нормалности било које врсте”.
И други економисти сматрају да ће ови тектонски поремећаји за европску, али и глобалну економију, извршити додатни притисак на централне банке и владе које се налазе између "чекића и наковња" жонглирајући између инфлације и фискалне одрживости.
Француска банка БНП Париба процењује у најновијој анализи да ће убрзање реализације циљева декарбонизације, раст државне потрошње и дугова, све веће спутавање глобализације и већи инфлаторни притисци бити трајни проблем.
„То представља за централне банке изазовније окружење у којем треба да воде монетарну политику и одржавају инфлацију у циљаном распону, и не само да умањује њихову способност да се посвете одређеном путу политике, већ чини вероватнијим грешке у доношењу одлука о политици”, каже Спирос Андреопулос, виши економиста у БНП Париба.
Он такође напомиње да ће повећање каматних стопа с циљем обуздавања инфлације на крају отежати живот фискалним властима.
„Иако ово није тренутни проблем, не само зато што су владе генерално продужиле просечан рок доспећа њиховог дуга из година са ниским каматним стопама, амбијент са вишим каматним стопама може променити и фискални рачун. Зато би на крају, проблем одрживост дуга могао поново да се исплива на површину“, оцењује Андреопулос.
Ниска инфлација у скорашњој историји еврозоне значи да Европска централна банка никада није била приморана да бира између фискалне одрживости и праћења својих инфлационих циљева, јер је ниска инфлација захтевала прилагодљиву монетарну политику која је помогла фискалној одрживости.
„Политички, ЕЦБ је била у позицији да на убедљив начин, по нашем мишљењу, одбаци оптужбе да је помагала владама истичући у први план ниске стопе инфлације. Овог пута, ЕЦБ мора да пооштри политику како би обуздала инфлацију у светлу даљег повећања јавног дуга, наслеђа пандемије и континуираног притиска на државне касе“, закључује Андреопулос.
(Тањуг)
Коментари / 12
Оставите коментарНострадамус
12.04.2022 09:10Економију сте прво измисљеним вирусом унистили,а рат је последица унистене економије вирусом корона.
ОДГОВОРИТЕРе
12.04.2022 09:52Управо тако. Сад це рат бити изговор за све.
Оракле
12.04.2022 19:29Цорона и вакцинација су показали да је политика данас политика силе и присиле, а не разума и визије. А ово са Украјином је велика греска Запада коју це платити распадом ЕУ! Преговараци Запада су многе земље ојадиле, измедју осталог разориле Еx-Ју, а сада је досло све на наплату! Русија као велика сила је иницирала поступак утврдјивања медјународног права.
Реално
12.04.2022 09:12Док Европа пропадне нас неце онда вец дуго бити на свјетској мапи
ОДГОВОРИТЕРе:
12.04.2022 13:24А, лијепо ти је чика доктор рекао да не гледаш ЦНН! Ц, ц, ц, мораћеш на таблетице!
ЗаРеално
12.04.2022 18:37Добро реце БиХ це нестати са мапе слазем се и залазем
Па ти вид'!
12.04.2022 09:31Да ли неко стварно вјерује да ће они уништавати једни друге због Украјине која је Богу иза ногу?Зашто су Руси градили оне токове а зашто би ови други плаћали скупље и лошије енергенте?Они ће фино организовати конференцију,послије које ће Руси добити своје а ови своје на Балкану и ко зна гдје.Укратко,они ће се договорити а нагребусити ће Срби и Украјинци.
ОДГОВОРИТЕПАРЕ
12.04.2022 09:57Прије је питање хоцемол се ми опоравит или да се сви селимо у Русију.
ОДГОВОРИТЕУхљеб
12.04.2022 10:05Јој,ми причамо о нечијој економији
ОДГОВОРИТЕЈаффа
12.04.2022 10:11Из кризе у кризу, док се елита све више богати. Можемо само да погађамо која криза је следећа, Кина-Тајван, Блиски исток, наставак короне...
ОДГОВОРИТЕСта се мислили
12.04.2022 10:28Само стањцати и бахатити се. И остало (а то је огромна вецина) становниство планете треба да зиви....
ОДГОВОРИТЕДа Али
12.04.2022 13:50Корпорацијама које се баве производњом и трговином наоружања и војне опреме , њима посао цвјета !
ОДГОВОРИТЕ