Колико земље из региона зависе од увоза жита?
Пошто пшенице, кукуруза, брашна и уља Србија има више него довољно за сопствене потребе, Влада у Београду је дозволила извоз раније уговорених количина у Албанију.
Регион 01.04.2022 | 19:48
За Сјеверну Македонију се чека одлука. Према најавама надлежних, ни остале земље Западног Балкана не треба да брину, јер ће и за њих бити довољно хране, јавља РТС.
Од почетка сукоба у Украјини, осим водећих свјетских извозника Русије и Украјине, рампу на извоз житарица спустиле су и Мађарска и Србија. Србија је обуставила и продају брашна и уља у иностранству.
У претходном периоду на састанцима министара пољопривреде Србије, Албаније и Сјеверне Македоније, договорено је да извоз неометано крене пут тих држава за количине које су уговорене прије ступања забране на снагу.
"Годишње потребе Македоније су око 330.000 тона пшенице. Током прошле године из Србије смо увезли око 65.000 тона пшенице и око 54.000 тона кукуруза. Потребе за брашном су 160.000 тона, а у 2021. години од Србије смо купили око 35.000 тона. Укупан увоз хране и животиња из Србије прошле године био 160 милиона евра, а животињских и биљних масти и уља близу 34 милиона евра. Ова година је турбулентна и не можемо да дамо прецизну информацију колики је тачно увоз и колико се троши", каже Горан Георгиевски, потпредсједник Привредних комора Сјеверне Македоније.
ПКС за увођење квота
Пшеницу и кукуруз Србија продаје у читавом свијету, док готово 70 одсто извоза брашна и уља завршава на тржишту земаља региона. Будући да постоје значајне залихе основних животних намирница, у Привредној комори Србије залажу се за увођење квота за извоз житарица и укидање забране за готове производе.
Предсједник ПКС Марко Чадеж истиче да та институција предлаже да се, када је у питању Западни Балкан, обезбиједи неометани извоз производа више обраде – брашна, уља, шећера и онога што имамо не само довољно за нас, него и залихе за извоз.
"То се врло лако дâ погледати које су залихе, колико имамо чега да бисмо могли да одлучимо да ли ћемо да извозимо или не", објашњава Чадеж.
Колико житарица увози БиХ
Босна и Херцеговина је зависна од увоза. Годишње троши 450.000 тона пшенице, 1.330.000 тона кукуруза, 200.000 тона уља и 65.000 тона брашна. Знатне количине набављају управо у Србији, па их охрабрују најаве да ће за регион бити довољно хране упркос забрани извоза.
Момчило Комљеновић, директор Сектора за макоекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ наглашава да је прошле године увезено око 67.000 тона пшенице, 126.000 тона кукуруза, 50.000 тона брашна и 8.800 тона уља.
"Република Српска има 33 уговора које су наше фирме из БиХ потписале са Србијом и информације говоре да никаквих проблема неће бити око реализације тих уговора", додаје Комљеновић.
Црна Гора, 80 процената житарица и млинарских производа из Србије
Црна Гора је током 2021. из Србије увезла пољопривредне производе у вриједности од 253 милиона евра, што је 42 одсто укупног увоза. Чак 80 процената житарица и млинарских производа и 70 процената уља на црногорско тржиште стиже из Србије.
"Разговарамо са свим колегама у региону, посебан фокус је са Србијом. У комуникацији смо са министром и владом, и имамо увјеравања да ће овог четвртка бити донијета одлука о укидању забране извоза ка Црној Гори. С обзиром да то траје три недјеље, већ доводи у проблем наше ланце снабдијевања и ми смо принуђени да разматрамо алтернативна рјешења ако не дође до укидања ове забране", каже Александар Стијовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Црне Горе.
Шта је Хрватска увезла из Србије
Хрватска производи житарица више него што троши, па је и сама извозник. Прошле године та чланица Европске уније увезла је из Србије око 12.000 тона кукуруза, 6.000 тоне пшенице и 4.500 тона брашна што, како кажу, нису велике количине.
Државни секретар у Министарству пољопривреде Републике Хрватске Тугомир Мајдак истиче да једино значајно што је Хрватска увезла су сирова рафинисана уља искључиво за потребе иностраног тржишта, за регионе гдје фабрика “Звијезда” производи уља у већем дијелу за тржишта БиХ, Словеније, Црне Горе.
Коментари / 6
Оставите коментарМасала
01.04.2022 18:37Езо свега имамо....
ОДГОВОРИТЕТатар
01.04.2022 20:18Јос само Бозе памети
БАЊАЛУЧАНИН..
01.04.2022 23:53БОГ ТЕ ХЕБО ДРАГИ ПОРЕД ЖИТНИЦА ОД СЕМБЕРИЈА, ЛИЈЕВЧЕ ПОЉЕ, ЛИВАЊСКО ПОЉЕ ГДЕ СМО НЕКАДА ПРОИЗВОДИЛА ЗА ПОЛА БИВШЕ СФРЈ. МИ СМО ПÁЛÍ ДА МОРАМО УВОЗИ ТИ ИЗ СУСЈЕД ИХ ЗЕМЉА. ТО НИЈЕ НОРМАЛНО АЛИ ШТА СЕ МОЖЕ ИМА СЕ.....
ОДГОВОРИТЕре
02.04.2022 08:01па ето разради посао
оки
02.04.2022 08:03крени у бизнис,закупи земљу и крени,видјет цес како супер иде,најлаксе је из фотеље паметовати
Дај боже памети
02.04.2022 06:16Да је памети и у Босни би се могло произвести довољно хране за сопствене потребе. Увозном лобију није то у интересу, а наши пољопривредници грцају у проблемима, умјесто да се дају људима подстицаји да производе и остају у држави.
ОДГОВОРИТЕ