Вучић главни браник мира и стабилности на Балкану

У постојећој ситуацији Србији је потребан шеф државе, који ће наставити континуитет сигурности и сачувати постојећи мир и стабилност те наставити реберендирати и репозиционирати Србију у регионалним и међународним односима, као што то до сада успјешно ради актуелни предсједник Србије Александар Вучић, којег кључни међународни фактори сматрају главним браником мира и стабилности на Балкану.

Србија 29.03.2022 | 20:43

Избори у знаку притисака, украјинске кризе и Косова 

У Републици Србији 3.априла ове године одржаће се редовни предсједнички, ванредни парламентарни и редовни локални избори за главни град Београд и још 12 локалних самоуправа.  

На парламентарним изборима, према пропорционалном систему, за Народну Скупштину Републике Србије, бира се 250 народних посланика. Право гласа има 6.501.689 регистрованих бирача на 8.255 бирачких мјеста. 

Република Србија, према важећем изборном закону, представља једну изборну јединицу. Посланички мандати расподјељују се пропорционално према броју освојених гласова. Политичке странке националних мањина у расподјели мандата, које уколико не пређу изборни цензус од 3%, за њих важи „природни праг“, који се добије када се број важећих гласова подијели са 250 посланика за свако посланичко мјесто, што у зависности од излазности на изборе, представља између 12.000 и 16.000 гласова. 

На парламентарним изборима учествује 19 изборних листа

Аналитичари сматрају, да је поред водеће Српске напредне странке (СНС) Србији потребна снажна опозиција као коректив власти. Српска опозиција већину напора уложила је у питање заступљености у медијима при томе стварајући утисак да се избори добивају преко медија што не одговара стварности и изборним искуствима у бројним државама.

Гласачи опозиције незадовољни су бојкотом прошлих парламентарних избора од стране опозиције, јер су били ускраћени за своју заступљеност у парламенту и остваривању својих интереса. Замјерке опозицији односе се, да није  припремила јасан и садржајан политички програм и понудила нове квалитетне кандидате, него је понудила кандидате, који имају хипотеку досадашњег политичког дјеловања и кандидате који су промијенили по неколико политичких странака што доводи у питање њихов кредибилитет и повјерење.

Опозиција је сву кампању усмјерила према Александру Вучићу (СНС) умјесто да понуди квалитетније кандидате и политичке програме. Опозиција има шансу да оствари запажен резултат у Београду. Демократска странка (ДС) није успјела постати центар опозиционог окупљања у Србији. Томе су допринијела и унутрашња превирања унутар Демократске странке, која су је додатно маргинализиовала.

Све ово је наведено у анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС)[1] из Љубљане, чији стручњаци су анализирали актуелну ситуацију у Србији поводом завршнице кампање за предсједничке, парламентарне и локалне изборе за град Београд и још 12 локалних самоуправа.

Даље се наводи да су избори за Београд посебно важни, јер је један од европских главних градова који се најбрже развија и постаје све атрактивнији за живот бројним странцима. 

Предсједнички избори – Вучић сам против свих

На предсједничким изборима учествује осам кандидата и они су посебно интересантни, јер се кандидати суочавају појединачно. Досадашњи предсједник Србије Александар Вучић (СНС) има седам опозиционих изазивача. 

Аналитичари сматрају, да се Република Србија налази под изузетно снажним међународним притисцима, а посебно њен предсједник.

Опозициони кандидат Здравко Понош је велика непознаница и питање је како би се у овакво сложеном времену и ситуацији снашао и реаговао. Положај Србије није био никада тежи.

У постојећој ситуацији Србији је потребан шеф државе, који ће наставити континуитет сигурности и сачувати постојећи мир и стабилност те наставити реберендирати и репозиционирати Србију у регионалним и међународним односима, као што то до сада успјешно ради актуелни предсједник Србије Александар Вучић, којег кључни међународни фактори сматрају главним браником мира и стабилности на Балкану.

У постојећој ситуацији од мира и стабилности у Србији зависи мир и стабилност у региону. Због тога су кључни међународни актери заинтересирани, да се у постојећој констелацији односа сачува војна неутралност Србије.

Спољна политика Србије која је била заснована на четири стуба ЕУ, САД, Русија, Кина плус Покрет Несврстаних показала се у времену кризе оптималном, јер шта би се десило, да је Србија била ослоњена на само један стуб без обзира који то био.

ЕУ мора прецизирати политику проширења

ЕУ мора прецизирати своју политику проширења на Западни Балкан са временским одредницама и одустати од употребе општих флоскула о европској перспективи и да Западни Балкан припада Европи, које државама Западног Балкана и њиховим грађанима ништа не значе, нити смањују већ повећавају постојећу неизвјесност.

Аналитичари сматрају, да ЕУ захваљујући утјецају украјинске кризе може исправити своју грешку убрзаним пријемом у своје пуноправно чланство преосталих земаља Западног Балкана (Србија, Босна и Херцеговина, Косово, Сјеверна Македонија, Албанија и Црна Гора), јер ће регион по свему судећи потпасти под снажан утјецај Русије, Кине и Турске што може довести до великих геополитичких промјена.

Интеграција Западног Балкана у ЕУ важнија је него икада. 

"Отворени Балкан"

Регионална иницијатива „Отворени Балкан“ је регионална иницијатива за Балкан за 21.вијек, која доприноси хомогенизацији европског простора и осигурава реализацију у пракси европских слобода, кретања људи, роба, капитала и услуга. Тиме би се обесмислили балкански национализми и оснажила ЕУ, која је засада немоћна пред притисцима Русије, Кине и Турске и која се одлучно не супротставља популистима, који колаборирају са снагама чији је једини циљ разарање европског јединства.

Један дио фактора у Европи и свијету се противе овој иницијативи, јер њиховим интересима одговара да Балкан остане трајно нестабилно подручје гдје никада неће доћи до сусједског помирења и сарадње, истинске европеизације, дугорочног економског напретка, стабилности, мира, перспективе за младе и образоване људе са крајњим циљем уласком свих земаља Западног Балкана у ЕУ.

То би довело до просперитета свих земаља региона послије скоро 30 година спорова, напетости, конфликата и застоја.

Искуства Вишеградске групе држава са једним заједничким гласом у процесу приступања чланству у ЕУ су важна за „Отворени Балкан“, јер наступати појединачно је усамљени глас, који се не довољно чује у интеграцији од 450 милиона становника односно ЕУ. Постојећу кризу не треба гледати само као опасност и пријетњу, него и као развојну шансу и за унапређење међусобних односа и репозиционирање у међународним односима на најбољи могући начин.

Одржавање избора на Косову измјештено у општине изван Косова

На Косову, којег Република Србија према важећем уставу још увијек сматра својом Аутономном покрајином парламентарни избори требали су бити одржани уз помоћ међународне заједнице (ОЕБС) као и до сада у срединама у којима живи српска заједница. Не треба заборавити да су косовски Срби постали дио косовских институција уз услов да им се на Косову омогући гласање на свим изборима у Србији.

Спречавање учешће косовских Срба на изборима у Србији у српским срединама на Косову може довести до повлачења политичких представника Срба из косовских институција или довести до неучешћа Срба на наредним косовским изборима што може трајно нарушити мир и стабилност и довести до нефункционалности косовских институција. 

Аналитичари сматрају, да су земље Квинте (Француска, Њемачка, Италија, Британија и САД) могле много више учинити, да се избори одрже у српским срединама на Косову, јер се није смјело дозволити угрожавање постојећег дијалога о нормализацији односа између званичног Београда и Приштине условљавањем одржавања избора на Косову међународним признањем Косова од стране Србије.

Одлуком косовских власти о забрани одржавања избора у српским срединама на Косову нарушава се дијалог о нормализацији али и мир и стабилност. Због тога ће се избори за грађане Косово одржати изван територије Косова у општинама Рашка, Тутин, Куршумлија и Бујановац.

Београд – могуће мјесто преговора Русије и Украјине

У октобру 2021.године у Београду је успјешно одржан Самит несврстаних као највећи мултилалерални догађај у Европи у 2021.години и један највећих у свијету. Тај догађај, на којем су се окупили представници више од 120 држава, допринио је снажнијем позиционирање Србије у међународним односима посебно са групацијом држава чланица несврстаних, која је посебно важна у УН-у у оквиру Генералне скупштине УН-а у Њујорку.

Аналитичари сматрају, да је идеја да Београд буде мјесто будућих преговора између Русије и Украјине признање досадашњој спољној политици Србије и угледу у међународној заједници, који биљежи тренд снажења и већег утјецаја у свијету посебно послије одржаног самита несврстаних у Београду и с обзиром на њен статус војне неутралности, који представља нову димензију положаја Србије у међународној заједници. 

Мир, стабилност и економски просперитет немају алтернативу

Избори у Србији представљају важан момент за будућност Србије и очување мира и стабилности у региону. 

Србија је кључна држава региона за одржавање стабилности и мира и због тога је потребно спријечити могућност избијања насиља у завршници изборне кампање, изазивањем немира на сам дан избора како би се избори прогласили нелегитимним и нелегалним те тако неважећим. Потребно је осигурати законитост и регуларност изборног процеса. Већ се назиру намјере, да ће будући изборни губитници оспорити резултате избора. Због тога је важно, да политички субјекти покажу висок степен политичке културе и одрекну се насиљу као политичком средству.

Аналитичару сматрају, да у Србији још увијек постоји један мањи дио, којем одговара да са дијелом страног фактора дестабилизирају Србију, како би се Србија и Западни Балкан вратили 30 година уназад умјесто, да Србија задржи позицију регионалног лидера али и мотора европских интеграција. Србија предњачи у региону са нивоом страних инвестиција, релативно ниским јавним дугом, ниском незапосленошћу, убрзаним растом плата и високом годишњом стопом економског раста са потенцијалом да се у наредном периоду додатно повећа, наводи се у анализи ИФИМЕС- а.

(БН)