Душко Милуновић није носио униформу Војске РС

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић никада није носио униформу Војске Републике Српске, подсјећа пуковник Милоје Мисирача и додаје да таква особа, која никада није руководила једним одјељењем не може бити подобна да обавља старјешинску дужност.

– Његов ратни пут се састоји од оног Банијског одреда, који нам је направио доста прљавих ствари тамо на Банији. Тај Банијски одред  је тамо битисао до јула  1991. године када је УНПРОФОР ушао на те просторе, а тада се он премјешта у реон Дервенте. Ту су боравили мјесец и по дана јер нису пристајали да уђу састав никакве јединице, јер су хтјели да идаље буду слободна јединица и слободни стријелци. У то  вријеме наш министар је шетао око неке кукурузане и нагазио на нашу паштету, те повриједио пету – додаје он.

Након повреде коју је  Милуновић задобио у јулу, он одлази на боловање гдје остаје до децембра 1992. године, прича Мисирача.

–  У децембру мјесецу он добија рјешење према којем бива распоређен у Дубицу, гдје као референт остаје до краја рата. Има око 56 мјесеци учешћа  уписаној, јер је човјек себи уписивао а није знао колико ће рат трајати. Између осталог, док је сједио у Дубици има преко 20 мјесеци уписаних, а Пале није ни видио током рата. Ето то је наш министар – истиче пуковник.

На питање да ли сматра да је Милуновић заслужио позицију на којој се налази, Мисирача одговара:

– Немам ја ништа против њега. Међутим, уколико ми овакве министре будемо имали онда заиста немамо шта да тражимо. Министарство би могло све ове проблеме да ријеши за два мјесеца, да хоће.

У међувремену у нашу редакцију стигао је демант министра Милуновића, у коме се каже да је пуковник Мисичар изнио бројне неистине о министру Милуновићу.

"Ради објективног информисања јавности истичем да сам од 15.07.1991. године до 15.07.1992. године провео у 3. Банијском одреду, а не како Мисирача наводи до јула 1991. године. Након тога је Банијски одред ушао у састав 11. Дубичке бригаде као 3. Пјешадисјки батаљон, а не како он наводи, „да мјесец и по дана нисмо пристајали да уђемо у састав никакве јединице“. Нисам шетао „ око кукурузане и нагазио на нашу паштету и повриједио пету“. И нисам „повреде задобио у јулу и остао на боловању до децембра 1992.године“. Рањен сам 07.10.1992. године, задњи дан ослобађања Брода, као командир „ 2. чете 3. батаљона 11. Дубичке пјешадијске бригаде", каже се у саопштењу.

"Демобилисан сам из 11. Дубичке бригаде 21.09.1994. године и од тада сам се налазио на ратном распореду 7450 Пале. То је Војна пошта Министарства одбране Републике Срспке, у којој су вођени сви припадници Министарства одбране", додаје се у саопштењу.

(БН/Новости)