Додику пријети новчана казна због породичног бизниса

То су новчане казне предвиђене у актуелном Закону о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина 20.03.2022 | 09:10

Милорад Додик, члан Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) могао би бити кажњен новчано износом од 1.000 до 10.000 марака (500 до 5.000 евра), уколико Комисија за одлучивање о сукобу интереса БиХ потврди наводе из пријаве организације Транспаренцy Интернатионал БиХ.

То су новчане казне предвиђене у актуелном Закону о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине.

Транспаренцy је затражио да Комисија испита могући сукоб интереса једног од највиших носиоца власти у БиХ, Додика, као члана Предсједништва БиХ. У овој пријави, како је навео Транспаренцy Интернатионал, фирме у власништву Додикове породице послују са државом и примају значајне подстицаје из буџета.

Шта стоји у пријави против Додика?

Извршна директорица Транспаренција за БиХ Ивана Корајлић, за Радио Слободна Европа (РСЕ) изнијела је тврдњу да су фирме у власништву чланова породице Додик добиле у прошлој години око 185.000 евра из Аграрног буџета и Компензационог фонда Републике Српске (РС), једног од ентитета у БиХ.

"Овакав вид склапања уговора и пословања са институцијама које се финансирају из буџета је забрањен и за блиске сроднике носилаца јавних функција. Био би успјех да се било какав предмет ријеши за овако високо позициониране функционере, једноставно као порука да постоји некакав механизам спречавања сукоба интереса", рекла је Корајлић.

Она је изнијела наводе према којима су предузећа "Фруит Ецо" из Градишке, те "Агро воће" и "Глобал Либертy" из Лакташа (сјевер БиХ), у току 2021. године, добијала помоћ за санирање штете од мраза, подршку за продано и произведено воће, регресирано дизел гориво, те противградне мреже.

У пријави државној Комисији, Транспаренцy тврди и да је фирма "Угоститељство Агапе" у власништву Додикове кћерке, добијала у протеклом периоду послове од Угоститељског сервиса Владе Републике Српске у износима који прелазе законски дозвољени праг од 2.500 евра годишње.

У Транспаренцy-ју се позивају на члан 8.а Закона о сукобу интереса, који прописује да ангажман блиских сродника изабраних званичника у предузећима која послују са државом, доводи до ситуације у којој се ти званичници налазе у сукобу интереса.

"С обзиром на то да син и кћерка Милорада Додика посједују приватна предузећа која послују са јавним институцијама, а по одредби овог закона сматрају се блиским сродницима, члан Предсједништва БиХ налази се у ситуацији сукоба интереса", наводи се у пријави Транспаренцy БиХ.

Милорад Додик, назвао је пријаву "злом намјером", те да се ради и о "дијелу америчких напора да нешто покажу".

"Све је ту транспарентно. Никакав ту проблем није. Ја немам појма на шта играју. Тачно је да имају одређени бизниси у области пољопривредне производње. То је системски закон. То није тендер, то није ништа. Шта треба, моја дјеца да помру, јел’, да нестану", рекао је Додик.

Процедура одлучивања о сукобу интереса

У Комисији за одлучивање о сукобу интереса БиХ за РСЕ истичу да пријава против Додика још није званично запримљена.

Комисија се у току прошле године састала три пута и недостају јој два члана да би била попуњена (један Србин и један Хрват).

Комисија је формирана 2020. године године и броји девет чланова, од којих шест чланова именује Парламентарна скупштина БиХ, три посланика из Представничког дома и три делегата из Дома народа БиХ.

Чланови Комисије су и директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције и његова два замјеника на основу функција које врше.

Предвиђено је да комисију чине по три представника сваког од конститутивних народа, српског, хрватског и бошњачког.

"Комисија не може ни да засједа ако два члана из сваког народа нису присутна, а такође, потребно је и да два члана из реда сваког од народа гласају за одлуке", каже за РСЕ Мира Пекић, предсједница Комисије за одлучивање о сукобу интереса.

Она додаје да Комисија одлучује на основу финансијских извјештаја које им достављају званичници, али и да реагују на пријаве попут ове која је поднесена против Додика.

Комисија би требала да реагује и по службеној дужности, каже Пекић.

Мира Пекић је иначе и посланица опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП) у Представничком дому БиХ.

Поред ње, српски члан Комисије је и Средоје Новић, делегат у Дому народа БиХ и члан владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД), на чијем челу је Милорад Додик.

Пекић истиче да то што су чланови Комисије чланови и политичких партија врло упитно, када је у питању одлучивање у Комисији.

"И то је већ сукоб интереса да ми одлучујемо о евентуалном сукобу интереса о нашим колегама. Тиме је веома битно да се у што скорије вријеме донесе нови Закон о одлучивању о сукобу интереса гдје ће чланови бити људи који ће бити бирани путем конкурса и који неће бити политички везани за политичке партије", каже предсједница Комисије.

Досадашње одлуке Комисије о кажњавању

Комисија је у току рада у три сједнице, донијела и одлуке о кажњавању пет функционера који су били у сукобу интереса.

Највиши кажњени функционер због утврђеног сукоба интереса је Драган Човић, тренутно предсједавајући Дома народа БиХ и лидер Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ.

Он је у марту 2021. године кажњен одузимањем 10 одсто од плате. Плата му је, тачније умањена за око 250 евра.

Комисија је утврдила да је Драган Човић 2017. године, мимо редовне плате, имао финансирање из буџета као овлаштено лице Хрватског народног сабора (ХНС) и то у износу већем од 10.000 марака (5.000 евра).

ХНС је кровна организација хрватских босанскохерцеговачких политичких странака.

Истом казном тада је кажњен и Ненад Нешић, посланик Демократског народног савеза у државном парламенту.

У Одлуци Комисије је наведено да је Нешић у периоду од 6. новембра 2018. до 14. октобра 2020. обављао и функцију вршиоца дужности директора Јавног предузећа "Путеви РС" и био посланик у Представничком дому БиХ.

У сукобу интереса 61 функционер

Према званичним подацима 61 изабрани функционер у Босни и Херцеговини је у сукобу интереса, према одредбама Закона о сукобу интереса у институцијама БиХ.

У Транспаренцy-ју истичу да су они својим истраживањем евидентирали много већи број случајева сукоба интереса.

"Тренутно је на свим нивоима у БиХ преко 80 функционера који обављају додатне функције. Имате ситуације да су неки у исто вријеме одборници или посланици, а на другој страни и директори јавних установа, или имају фирме које су послују са буџетима. А када смо поредили повезаност и са удружењима грађана, те јавним установама, има их и преко 800 у цијелој земљи", истиче Корајлић.

Постојећи закон усвојен је 2013. године.

Нови Закон о сукобу интереса у институцијама БиХ, који прописује јасније забране за обављање вишеструких функција, усвојен је у јануару прошле године у Представничком дому Парламента БиХ. Међутим, Дом народа још није разматрао овај закон.

Осим Комисије у којој би били бирани чланови на конкурсима, предсједница садашње Комисије за одлучивању о сукобу интереса истиче да је новина формирање посебног уреда.

"Тај уред би имао запослене правнике који би примали пријаве и провели истрагу, провјеравали предузећа, податке из судских регистара, финансијске извјештаје и онда даље то упућивали на Комисију", наводи Мира Пекић.

Тиме је, како је наведено, починио забрањене активности из Закона о сукобу интереса у институцијама БиХ.

Усвајање новог закона о сукобу интереса једна од обавеза из 14 кључних приоритета садржаних у Мишљењу ЕК о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ.

(РСЕ)