Рат у Украјини додатно обара привреду Европе

Руска инвазија на Украјину оставиће последице на европску привреду и раст, при чему ће трошкови бити неравномерно подељени међу чланицама Европске уније (ЕУ), што би могло да омете јединство које је досад показано наспрам агресије Москве, пишу светски медији.

Регион 18.03.2022 | 07:50

Очекивање мањег раста

Док Европска комисија упозорава да ће на привредни раст Европске уније "озбиљно утицати" поремећаји који проистичу из руске инвазије на Украјину, у Немачкој, највећој економији ЕУ, поверење инвеститора нагло је опало, указује Фајненшл тајмс (Тхе Финанциал Тимес).

Потпредседник Комисије Валдис Домбровскис рекао је у уторак, 15. марта, да Комисија очекује да ће раст у ЕУ 2022. бити испод четири одсто колико је предвиђено у њеној последњој прогнози пре нешто више од месец дана, мада не очекује да ће се раст "потпуно зауставити".

Раст цена енергената, претња вишим ценама хране и слабљење поверења прете да поремете, како се очекивало, другу годину снажног економског опоравка од пандемије ЦОВИД-19 у Европи, оцењује британски лист, наводећи да се ЕУ вратила на ниво бруто домаћег производа пре пандемије у трећем кварталу прошле године а да је у 2021. остварила раст од преко пет одсто.

Шефица Европске централне банке Кристин Лагард (Цхристине Лагарде) рекла је 15. марта да ће украјинска криза "смањити раст и подићи инфлацију кроз веће цене енергената и роба, поремећај међународне трговине и слабије поверење", али је додала да би привреда еврозоне и даље требало да има "снажан раст у 2022. захваљујући смањеном утицају пандемије и изгледима солидне домаће тражње и снажних тржишта рада".

Европска комисија је такође упозорила да ће утицај спољних шокова на економију варирати у зависности од изложености појединих земаља руској енергији, њихове економске структуре, географске локације и степена флексибилности њихових јавних финансија.

После почетка руске инвазије на Украјину, Европска комисија је наговестила да ће у мају размотрити да ли да продужи суспензију правила о свом дугу и дефициту за још једну годину до 2024, што, како наводи Фајненшл тајмс, све већи број земаља чланица сматра неизбежним.

Министри финансија ЕУ разговарали су о предлозима који обухватају државну помоћ предузећима која су погођена кризом и ванредно смањење намета на гориво. Неке чланице су такође изнеле идеју о новом заједничком задуживању ЕУ за прикупљање средстава за одговор на кризу, попут јачања енергетских инвестиција чиме би се ЕУ брже одвикла од руских фосилних горива.

Све вероватнија' рецесија у Немачкој

Поверење у немачки економски опоравак пало је на најнижи ниво од избијања пандемије ЦОВИД-19 2020, пошто су инвеститори забринути због последица руске инвазије на Украјину, истиче Блумберг (Блоомберг) .

Мера економских очекивања немачког института ЗЕW у марту је пала на минус 39,3 са 54,3 претходног месеца. "Рат у Украјини и санкције Русији значајно умањују економске изгледе Немачке", рекао је председник ЗЕW-а Ахим Вамбах (Ацхим Wамбацх).

Вамбах је у саопштењу 15. марта оценио да је рецесија у Немачкој "све вероватнија". У последњем кварталу прошле године немачка привреда је имала пад од 0,3 одсто и страхује се да би услед инвазије Русије на Украјину немачки БДП (бруто друштвени производ) могао да се смањи други квартал заредом, што је дефиниција рецесије.

Сукоб на прагу Европске уније је повећањем цена енергената и друге робе, појачао инфлаторни притисак, док истовремено прети да угрози потрошњу, оцењује Блумберг.

Европска централна банка (ЕЦБ) прошле недеље је због рата у Украјини смањила прогнозу економског раста еврозоне у 2022. на 3,7 одсто. Та институција очекује се да ће инфлација у просеку износити 5,1 одсто, што је више него двоструко од циља, али и упозорава да би у горем сценарију цене могле да скоче за 7,1 одсто.

Неједнака расподела трошкова

Економске последице рата у Украјини тешко ће погодити Европску унију, али рачун неће бити равномерно подељен чланицама Уније, истиче Политико (Политицо), уз оцену да би мучна питања ко ће претрпети највише економских болова и да ли ће неки од тих трошкова бити подељени, могла да омету јединство ЕУ наспрам Русије.

Италија и Француска залажу се стратегију поделе неких од тих трошкова издавањем новог дуга ЕУ за јачање енергетске безбедности и одбране, што је у старту неприхватљиво за Немачку, Шведску и Холандију, чији су лидери прошле недеље снажно одбили ту идеју. Ипак, шире питање економских последица рата и шта ЕУ може да уради да покуша да обузда штету економском опоравку и даље је актуелно.

Други изазов је што неизвесност у вези с током рата значи да је тешко одредити цену могућих мера. Засад, указује Политико, постоје и различита предвиђања колико ће рат у Украјини скресати раст. ЕЦБ је смањила прогнозу за 0,7 одсто, док је банка Голдман Сакс (Голдман Сацхс), своју процену смањила за 1,4 одсто. Осигуравајући џин Алијанц (Аллианз) наводи да је већ отишло 0,5 до један одсто раста.

Најочигледнија последица рата у Украјини тиче се зависности Европе од руског гаса, али ту постоје велике разлике. ЕУ око 40 одсто увезеног гаса добија из Русије, али за Аустрију, Мађарску и Пољску то је 80 одсто, за Бугарску, Естонију и Летонију 100 одсто. Немачка и Италија, највећи увозници гаса у ЕУ, ослањају се на Русију за више од половине, односно трећину свог гаса, па би сваки шок у снабдевању у тим земљама имао тешке последице.

Други ефекти би могли да се осете кроз трговину, указује Политико. Трговина с Русијом чини мали део укупне трговине ЕУ, али она обезбеђује велику количину сировина за Унију и конкретна роба би могла да изазове хаос у ланцима снабдевања. Финска, на пример, половину дрвне грађе увози из Русије, док је паладијум – где Русија контролише 40 одсто светске производње – кључни материјал за аутомобилски сектор у Немачкој и Италији.

Цена избегличке кризе

Европска економија под притиском биће стављена на тест и избегличком кризом, пошто ће без обзира како се заврши катастрофа у Украјини, трошкови помагања милионима Украјинца који беже од руских бомби бити запањујући, пише Њујорк тајмс (Тхе Неw Yорк Тимес), истичући да прве процене кажу да ће за смештај, транспорт, прехрану и друге трошкове бити потребно 30 милијарди долара само у првој години.

С друге стране, догађаји у наредним месецима би, како наводи лист, могли да одреде да ли ће се Европа суочити с додатним трошковима масовне сеобе која има потенцијал да преобликује економски пејзаж.

Европске земље се суочавају са значајним почетним трошковима. ЕУ је прошле недеље обећала 500 милиона евра као хуманитарну подршку, али ће морати да уложи још. Нови издаци, истиче Њујорк тајмс, уследили су после изузетне јавне потрошње последње две године у борби против пандемије.

Колико год да буде скупо пружање краткорочне помоћи привремено расељеним породицама, дугорочно би трошак интеграције милиона људи могао да буде много већи с огромним притиском на стамбене, образовне и здравствене системе, указује лист. Према подацима Уједињених нација, за прве три недеље рата више од три милиона избеглица је побегло из Украјине.

Већина истраживања показује да избеглице могу помоћи расту привреде, проширујући производне капацитете, плаћањем пореза и стварајући додатна радна места. То се десило у Немачкој после 2015. када је примила више од милион избеглица, већином из Сирије.

ЕУ је Украјинцима одмах дала дозволу да остану до три године, раде и школују се, о чему су мигранти из других делова света могли само да сањају. Неке земље пристале су да омогуће избеглицама из Украјине социјалне и здравствене услуге које су доступне њиховим грађанима. Ипак, указује лист, ранија искуства с избегличким кризама показује да таква добра воља често нестане услед великог терета на владиним финансијама и социјалном систему образовања и здравства.

(РСЕ  Фото:ЕПА)