Зашто је Додик годинама заговарао отцјепљење, па одустао?!

Као народни посланик, предсједник Владе, предсједник Републике Српске, а сада члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик прошао је пут од миљеника запада, па до „Персоне нон грата“ и човјека са црне листе. Али и од пријатеља истока, заговорника отцепљења Републике Српске и нефункционалности БиХ, па до политичара који тврди да сецесија никада није била опција и да БиХ треба да приступи ЕУ.

Причати о отцепљењу у било ком контексту у држави каква је БиХ није лако. Али за Милорада Додика то није представљало проблем. Само у периоду од 2006-2016. године, референдум о изласку Републике Српске из БиХ најавио је више од 20 пута.

Са причом како је БиХ неодржива, да се не поштује њен дејтонски статус, да Уставни суд БиХ ради против интереса српског народа у БиХ, те да је најбоље да се договори миран разлаз, Додик се враћао кад год би се појавила одређена политичка криза.

„Уколико до 2017.године не буде видљивих и осјетљивих елемената стабилизације Републике Српске у складу са Уставом, а то значи да се многе отете надлежности морају вратити, да ће у 2018. Години Република Српска провести референдум о свом статусу и утврдити свој статус – приједлог ће бити самостална држава“, поручио је Милорад Додик након сједнице Извршног одбора СНСД-а 25. априла 2015. године у Источном Сарајеву.

Гостујући у емисији „Телеринг“ у октобру 2017. године, на питање: „Каква је будућност Републике Српске?“, Додик, тада као предсједник Републике Српске је одговорио:
 
„Добра, одлична. Република Српска је једина самоодржива овдје. БиХ ће се једног дана распасти.“

Три године касније, након одлука Уставног суда БиХ и неслагања са избором страних судија у ову институцију, Милорад Додик, као члан Предсједништва БиХ, је поручио:

„Неки калкулишу са том причом како Срби ево крену, па ће нешто рећи, па ће за неколико дана то све као нестати. Ја им кажемда смо кренули на један пут без повратка и изласка из БИХ, и ми ћемо то урадити и неће нас зауставити никакве ни Америке, ни било ко други“.

А онда је своје обраћање на посебној сједници Народне скупштине 17. фебруара 2020. године почео овако: „Гоодбyе БиХ, wелцоме РСеxит.

Десет дана касније, Милорад Додик има нови став.

„У Републици Српској, нема ниједан план за сецесију. Република Српска није донијела ниједну одлуку те врсте. Није на дневном реду никаква сецесија. Република Српска има легитимни циљ да путем свог дјеловања и активности преферира изворни дејтон, изворне надлежности и оно што пише у Дејтонском мировном споразуму“, рекао је Додик након сједнице Извршног комитета СНСД-а у Бањалуци.

Додик се слично понашао и када су у питању високи представници у БИХ. Док је поједине подржавао када су смјењивали српске кадрове, оне који би пријетили њему и актуелној власти оштро је критиковао. Посљедњег у низу, Кристијана Шмита, каже, не признаје.

„Господине Шмит, нисте добродошли овдје. Ви нисте изабрани као високи представник. Немате никакве ингеренције. Република Српска нема потребе нити ће поштовати било шта што ви урадите“, казао је Додик 1. августа 2020. године, дан прије него што ће Кристијан Шмит преузети функцију високог представника у БиХ.

Када су се 2021. године појавиле информације о могућим санкцијама према Републици Српској и појединцима, Додик је након састанка са амбасадорима ЕУ рекао да се залаже за уставну БиХ, и поново у свом стилу поручио:

„Уколико Европска унија и европска комисија донесе одлуку о санкцијама Републици Српској или искључењу Републике Српске који они овдје имају, нека запишу да је то датум самосталне Републике Српске“, рекао је члан Предсједништва БиХ.

Да то није утицало на међународне факторе свједоче нове санкције које је Додик добио крајем прошле године. А посљедња дешавања у Украјини, ставила су Додика у незавидан положај, јер је раније јавно подржавао руску политику. Сада се залаже за неутралност БиХ. Са друге стране, поставља се и питање да ли смије јавно подржати Русију, јер му пријете додатне санкције међународне заједнице.

Срдачно руковање са генералним секретаром НАТО савеза Јенсом Столтенбергом, током Дипломатског форума у Анталији, многи су протумачили као Додиково попуштање у настојању да БиХ уђе у Сјеверно-атлански савез. Ипак, Додик је поново рекао да нема уласка у НАТО.

„Да би постали ми НАТО, морамо поново да гласамо у БИХ. Република Српска и Србија неће у НАТО. И та одлука се неће ни десити“, истакао је члан Милорад Додик током Дипломатског форума у Анталији 12. марта 2022. године.

Да Република Српска не жели сецесију и да не повлачи ниједан потез да би се отцијепила, Милорад Додик је поручио и током састанка са члановима Одбора за спољну политику Европског парламента. Али када ће опет потећи питање независности Републике Српске, питање је само времена. А изборна је година.

(БН/Р.Крстојевић)