Европа суочена са већим цијенама и несташицом хране

Већ је довољно пута поновљено да руска инвазија на Украјину утиче на целокупну глобалну економију, како на кратак рок у погледу повећања цена које трпе потрошачи широм планете, тако и на дуги рок у погледу загушења трговинских ланаца и успоравању националних привреда, па самим тим и светске.

Свијет 16.03.2022 | 22:40

Последице сукоба највише трпе два сектора, енергетика и пољопривреда који заједно, с'обзиром на раст цена, смањују обим приватне потрошње људи, поготово оних чије земље више зависе од увоза ових производа из две зараћене државе.

Према подацима Међународног трговинског центра, преко 50 одсто светског извоза биљног уља долази из две зараћене земље (око 39 одсто из Русије и 18 одсто из Украјине), нешто мање од трећине светског извоза пшенице (Русија 18 одсто, Украјина 8 одсто), 13 одсто светског извоза кукуруза долази из Украјине, док из Русије стиже 12 одсто сунцокретовог семена и 13 одсто ђубрива. Потребно је истаћи, а такође се тиче пољопривреде, Русија извози и 13 одсто светских залиха ђубрива, а у врху листе је и Белорусија, пише Блиц.

Краткорочне последице избијања рата, већ поменуто повећање цена, европско тржиште увелико осећа, у ком се становници земаља континента, поред историјски високих цена хране, сада суочавају са отежаним набавкама, због забрана извоза из Украјине и Русије, горе наведених, робе и сировина. Међународне цене прехрамбених производа би, како је саопштено из Организација за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама, могле да порасту до 20 одсто као последица конфликта.

Немачка

Од када је избио сукоб, мноштво немачких експерата је упозорило на проблеме у снабдевању поједином робом у Немачкој, и како време одмиче све је већи број слика празних рафова из те европске земље које круже друштвеним мрежама. Из ланаца супермаркета и трговинских ланаца редом саопштавају да примећују повећану потражњу за уљем и брашном и да је део њих због тога увео ограничења, тј. продају једну или две боце уља по муштерији.

Портпарол Савезног удружења немачке малопродаје "Трговина прехрамбеним производима" Крситијан Бочер, позвала је људе да се уздрже од гомилања и излагања „солидарност“ према другим купцима "као на почетку корона кризе“. Она је додала и да не постоје никакве информације о општим несташицама.

Са друге стране, немачко Министарство економије је објавило да ће раст цена енергената утицати на смањење приватне потрошње у земљи, додајући да је и даље прерано да би се ти подаци квантификовали, те да све зависи од трајања и интензитета сукоба. У извештају се наводи да би рат могао да поремети ланце снабдевања који су се полако опорављали од уских грла изазваних током пандемије, преноси Ројтерс.

Влада канцелара Олафа Шолца је предузела неке мере да ублажи утицај рата на економију и последичи раст цена енергије. Накнада на рачунима за струју за финансирање проширења обновљивих извора енергије биће укинута почев од јула уместо од следеће године, а компаније које послују у Русији могу да конкуришу за грантове.

Немачка је такође кренула у акцију диверзификације мреже добављача енергије. Влада је дала налог свом трговинском гасном чворишту да купује течни природни гас (ТПГ) изван Русије, која је највећи снабдевач те земље гасом. Такође жели да изгради ТПГ терминал и уздржаће се од гашења електрана на угаљ која се могу поново активирати ако буде потребно.

Швајцарска

И ова европска земља, додуше само малим делом, зависи од увоза енергената из Русије па швајцарски џепови увелико осећају ефекат поскупљења. Иако гориво у овој земљи није драстично поскупело, како кажу стручњаци јако је тешко предвидети како ће се цене кретати на даље.

- Цена гаса је већ скочила око 60 одсто, а ако се ово деси и са горивом, може се замислити цена од 3,2 франка по литри, рекао је социолог са универзитета у Луцерну, Тимо Онмахт, преноси портал Локал (Тхе Лоцал).

Ипак, он додаје да цене горива свакако имају "домино ефекат" у остатку привреде те да ће поскупљење тамо сигурно прелити на остале производе и робу за домаћинства. Ова земља, према досадашњим проценама, трпеће највише у сектору пољопривреде.

Према анализи тамошње земљорадничке задруге Фенацо, Швајцарска је прошле године увезла преко 210.000 тона ђубрива, чија производња унутар државе и 80 одсто цене пак зависи од цене гаса. Како је саопштено из задруге, држава је успела да амортизује овај раст цена, те за сада поскупљење не осете ни пољопривредници, ни крајњи потрошачи.

- Цена брашна је, на пример, нешто више од 10 одсто укупне цене хлеба и даље, кажу из задруге.

Они додају да како је проблем првенствено настао са ђубривом, које није уобичајена роба, држави се преоручује да се праве резерве како би се гарантовало стално снабдевање са храном.

Шпанија

У Шпанији је у протеклих неколико дана, из страха од несташица, забележена навала на брашно која је оставила рафове у супермаркетима празним. До сада, Шпанија је увозила чак 62 одсто уља које троши из Украјине, те га је и поред панике грађана у радњама све мање.

- Наручили смо нове количине уља, али већ данима нема испорука, рекла је продавачица у једном супермаркету у Барселони.

Поједини супермаркети ограничили су продају сунцокретовог уља на пет литара по особи, а иста мера важи и за брашно. Удружење супермаркета и других великих трговинских ланаца "Аседас" је пре пар дана указао на неуобичајено понашање потрошача и саопштило да је снабдевање овим производима у Шпанији осигурано.

Ипак, како кажу тамошњи медији, до проблема у набавкама може доћи на лето, и додају да због заустављања извоза кукуруза из Украјине може доћи и до несташица сточне хране.

Упозорење ММФ-а

Руска инвазија на Украјина, како оцењује Међународни монетарни фонд, ће утицати на целокупну глобално економију тако што ће успорити њен раст и подићи инфлацију. Он би како кажу могао "суштински" да преобликује глобални економски поредак на дужи рок.

- Рат подстиче раст цена хране и енергије, потпирује инфлацију и еродира вредност прихода, реметећи трговинске токове, ланце снабдевања и прилив дознака у земљама које су суседи Украјине, наводи се у анализи објављеној на званичном веб сајту ММФ-а.

Сукоб у Украјини, додаје се даље, такође урушава пословно поверење и изазива неизвесност међу инвеститорима што ће утицати на смањење цена имовине, пооштравање финансијске услова, а може да изазове и одлив капитала са тржишта у развоју.

Званичници ММФ-а су већ раније рекли да очекују смањење своје раније прогнозе глобалног раста од 4,4 посто у 2022. У недавном саопштењу наговестили су да ће њихове прогнозе регионалног раста такође вероватно бити ревидиране наниже.

Највише погођене земље, оне са директном изложеношћу трговини, туризму и финансијама, биће под све јачим притиском, упозорава ММФ, и истиче да се ту мисли на земље подсахарске Африке, Блиског Истока, Латинске Америке, Централне Азије и Кавказа.

"Не гомилајте залихе"

Председник Светске банке Дејвид Малпас апеловао је на народе и компаније широм света да не гомилају храну и бензин, упркос порасту цена након руског напада на Украјину.

Малпас је рекао на виртуелном догађају који је организовао Вашингтон пост да ће санкције имати већи утицај на глобалну економску производњу него сам рат.

Рекао је и да очекује снажан одговор произвођача широм света на повећању залиха, као и да и не види потребу да људи имају додатне залихе у својим кухињама или ресторанима.

(Блиц  Фото: Паул Зинкен / АФП / Профимедиа)