Скупштинска већина "срезала" средства за социјалну помоћ

„За 2022. годину расположива средства су значајно смањена – умањење буџета су претрпјела сва одјељења Градске управе, а смањена је и обавезна буџетска резерва која, по закону, мора износити три одсто од укупног буџета. Што се тиче категорија становништва које су се захтјевима обраћале за овај вид помоћи, важно је истаћи да предњаче лица обољела од тешких и ријетких болести“, напомиње Петровић.

Република Српска 11.03.2022 | 15:52

На данашњој конференцији за медије савјетник градоначелника Радиша Петровић говорио је о социјалним питањима и могућностима за социјалну помоћ од стране града Бијељина, најавивши да би седам породица, које су корисници алтернативног смјештаја у бијељинском насељу Пет језера, ускоро требало да добију сагласности за откуп тих стамбених јединица.

Издвајања из буџета Градске управе за социјалну помоћ одговарајућим категоријама становништва су у протеклих десет година била неуједначена, што је, разумије се, диктирано обимом самог буџета, додао је Петровић.

„За 2022. годину расположива средства су значајно смањена – умањење буџета су претрпјела сва одјељења Градске управе, а смањена је и обавезна буџетска резерва која, по закону, мора износити три одсто од укупног буџета. Што се тиче категорија становништва које су се захтјевима обраћале за овај вид помоћи, важно је истаћи да предњаче лица обољела од тешких и ријетких болести“, напомиње Петровић.

Није мали број ни оних којима је једнократна новчана помоћ била једино рјешење за краткотрајно превазилажење тешке материјалне ситуације и реализацију куповине основних животних намирница или санацију стамбених објеката.

У 2021. години је за ову намјену из буџета потрошено 63.115 КМ, а помоћ су добиле укупно 364 особе. У прва два мјесеца текуће године захтјевом за помоћ Градској управи се обратило укупно 136 људи, а за ту намјену је издвојено 10.400 КМ.

„Усљед „резања буџета“ за ову годину, надлежно одјељење је доведено у позицију да ове године располаже недовољном сумом новца за помоћ социјално угроженим категоријама становништва, те ће у те сврхе потрошити укупно 35.000 КМ“, наглашава Петровић.

Имајући то у виду, намеће се јасан закључак да су Градској управи „везане руке“, те да је сада једина реална могућност та да се грађани упућују у Центар за социјални рад и да тамо потраже помоћ.

Резултат свега тога је незадовољство становништва које, углавном, одбија да се за помоћ обрати Центру, којем је, буџетом, на располагање стављено 150.000 КМ за пружање једнократне новчане помоћи социјално угроженим грађанима.

Говорећи о стању у насељу ГТЗ, Петровић је истакао да Градска управа има поуздане информације из ОХР-а и ОЕБС-а да ће потребне сагласности за откуп седам стамбених јединица бити добијене можда чак и сљедеће седмице.

„Ријеч је о шест породица погинулих бораца и једној породици ратног војног инвалида“, прецизирао је Петровић.

Петровић је подсјетио да у овом насељу има укупно 35 зграда са по четири стана, гдје живи укупно око 140 породица, а које већ 23 године не могу трајно да ријеше своје стамбено питање.

„У претходном периоду обавили смо разговоре са представницима ОЕБС-а, ОХР-а и УНЦХР-а, који су били потписници споразума о изградњи привременог алтернативног смјештаја, у којем је наведено да се јединице локалне самоуправе обавезују да не могу продати ниједну јединицу без писаног пристанка свих потписница“, подсјетио је Петровић.

(БН)