Са бебом у наручју побјегли из ратног пакла у Украјини

Огњен Настић је држављанин Босне и Херцеговине који је у претходних неколико дана преживио велику драму због ситуације у ратом захваћеној Украјини, али и због летаргије и неодговорности босанскохерцеговачке дипломатије.

Овај Сарајлија, који се због посла налазио у Украјини за вријеме руске инвазије, за „Аваз“ је испричао своје драматично искуство.

Нема амбасаде

Каже да је тренутна ситуација по његову породицу добра и да се, послије три дана спавања у аутомобилу и четири дана путовања, са супругом и тромјесечном бебом Оливијом успио домоћи Пољске.

Испричао нам је да је с породицом живио у Кијеву, а кад се ситуација почела комплицирати, контактирао је надлежну Амбасаду БиХ у Мађарској, јер у Украјини нема наше амбасаде.

- Рекли су да нам могу помоћи само тако што нам могу издати путни лист за кћерку, јер се кћерка родила прије три мјесеца и нема још пасош, а ни држављанство још није добила. Да би дошла у БиХ, наша амбасада тражи путни лист, а да бисмо то добили, они траже да се она у БиХ упише у књигу рођених, добије матични број и још много тога што се мора радити искључиво у БиХ - почео је своју причу Настић.

Схватио је да ће морати сву ту папирологију сређивати јер се ситуација погоршавала из дана у дан.

- Почео сам ту силну бирократију сређивати, пронашао сам адвоката којег сам опуномоћио. Кад су почели пуцњава и артиљерија, звао сам поново и питао је ли се ишта промијенило, рекли су ми: „Није се, господине, ништа промијенило, чекамо инструкције.“ Послије тога сам назвао наш конзулат у Лавову и рекао да не можемо више чекати у Кијеву и да нећу стићи прикупити документе, јер је ратно стање и не раде нотари у Украјини, а да морам напустити земљу моментално - наставио је.

Каже да у конзулату нису показали никакво разумијевање, док је пут према Пољској био пун неизвјесности.

Све узалуд

- Кренули смо на тај пут од четири дана, а који иначе траје отприлике један дан. Прво смо отишли у Лавов, који је близу границе, гдје смо преноћили код неких познаника, па смо онда покушали пријећи границу, гдје смо се сусрели с колоном возила која бјеже из земље, у дужини од 15 километара. Ту смо провели три дана, спавали смо у аутомобилу, не продаје се гориво, постоје разне рестрикције, новац се не може дићи с банкомата - појаснио је Настић.

Из амбасада у Пољској и Мађарској није било помоћи у преласку границе.

- Једина помоћ коју сам добио је од Пољака када смо већ прешли границу и од неких локалаца у пограничном подручју који су правили храну. Звао сам поново амбасаду у Мађарској када сам био на граници и питао могу ли ми помоћи, јер су друге земље контактирале Украјину да проведу њихове грађане с полицијом мимо реда, па да они питају Пољаке или Украјинце могу ли то урадити. На то су рекли да не могу ништа, јер немају начина и јер немамо амбасаде у Украјини те да се пазимо - казао је Настић.

По папире у Варшаву

Када је стигао у Пољску, фарса се наставила. Смјестили су се у једном граду у близини границе с Украјином.

- Када сам након те фарсе напокон стигао у Пољску, рекли су ми да могу добити путни лист без уписа у књигу рођених, али морам доћи у Варшаву јер се то може искључиво лично преузети. Питао сам их да ли су реални, јер четири дана путујем с тромјесечном бебом, а они од мене траже да ја још шест сати путујем по Варшави, а да жену и дијете оставим - испричао је Настић.

(<спан стyле="цолор: #3598дб;">Аваз)