Милиони евра за виле и бројне хотеле у власништву власти

Влада Републике Српске посједује двије виле и неколико хотела, потврђено је за Радио Слободна Европа (РСЕ) из институција Републике Српске.

Република Српска 19.02.2022 | 18:14

Претходних година, у ове објекте су уложени милиони евра. Највише се улагало у објекте на планини Јахорини, недалеко од Сарајева.

Реновирани хотел Рајска долина је отворен у новембру 2020. године, а све је коштало више од пет милиона евра, рекао је премијер Српске Радован Вишковић, приликом отварања.

Вила Јахорина је санирана 2018. за више од 500.000 евра, док је прошле године расписан тендер да се дом Партизан адаптира и реконструише као хотел. Вриједност ове јавне набавке је нешто мања од три милиона евра.

Тим објектима управља Угоститељски сервис РС, који припрема свечане ручкове и вечере, коктеле, пријеме у част домаћих и страних делегација, те послужења на радним састанцима.

Осим тога, пружају услуге смјештаја и исхране у хотелима и ресторанима које користи Влада и други републички органи, а све за потребе предсједника, Владе и Народне скупштине РС.

Сервис ради на захтјев Владе РС и других републичких органа, али уз сагласност Владе, услуге може пружати физичким и правним лицима.

Осим наведених некретнина и пословног простора самог сервиса у Бањалуци, они располажу још са напуштеним бањалучким хотелом Крајина, рестораном Народне скупштине РС у истом граду, те вилом Мраковица на планини Козари.

Од оснивања 2018. године, сервис има милионске буџете. За текућу годину, из Буџета Републике Српске за њега је издвојено више од 7,5 милиона марака (око 3,75 милиона евра), од чега су скоро 2,3 милиона намијењена за некретнине.

Осим ових објеката, Влада РС посједује некретнине у којима обавља своје послове – Административни центар Владе у Бањалуци објекат бивше команде дивизије Југословенске народне армије (ЈНА), такође, у граду на Врбасу, пословне објекте у Источном Сарајеву и Палама, те Рекреациони центар и Хотел Панорама на Палама.

У бившој команди ЈНА је Влада РС некад организовала своје сједнице, а данас се у њој налази неколико институција, укључујући и Вијеће народа РС.

Хотела Панорама је био у власништву Универзитета у Источном Сарајеву, који је планирао да га преуреди у студентски дом. Објекат је годинама пропадао, а 2021. године га је Универзитет предао Влади РС без накнаде, јер није имао новца да га адаптира.

Спорно власништво над објектима

Многи објекти који су сада укњижени на Републику Српску, припадали су Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО – пандан министарству одбране у бившој Југославији).

Вилу Јахорина, коју данас углавном користе функционери Републике Српске, је 1981. за вријеме Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) изградио ССНО. Она је санирана 2018.године, јер је била девастирана и разрушеног крова. Након тога није било значајнијих улагања у објекат.

Пошто се ради о објекту који је изградио ССНО, само власништво над њим је спорно, појашњава за РСЕ експерт за државну имовину, Мухарем Церо.

"Имовина из Анекса 'Б' међународног споразума о сукцесији, а прије свега имовина ССНО-а, је почев од 2005. под дјеловањем Закона о привременој забрани располагања државном имовином. Статус те имовине јасно је дефинисан. Она се налази под привременом забраном, почев од 6. априла 1992., када је Споразум о сукцесији утврдио да свака земља сукцесор постаје власник имовине ССНО СФРЈ која се налази на њеној територији", објашњава Церо.

Он истиче да су власти на свим нивоима у БиХ током рата и након њега, претварали право коришћења у право власништва што је према њему "легализација криминално-коруптивног прометовања државном имовином".

"У ратном периоду је било прометовања имовине, па чак и продаје гарнизона и касарни", каже Церо.

Слична ситуација је и са вилом Мраковица, познатом као Титова вила, јер је бивши лидер СФРЈ Јосип Броз Тито у њој преноћио када је долазио на отварање споменика на Козари. Након рата је припала Руднику жељезне руде Љубија, а касније је прешла у руке Владе Републике Српске.

Било је ријечи о томе да је преузме Национални парк Козара, али се та идеја никад није реализовала. Данас је затворена за јавност, а користи се углавном за политичке, али и страначке састанке.

Церо наглашава да у овом случају, пошто је Дејтонски мировни споразум потврдио континуитет власништва над државном имовином, и тај објекат би требало да буде у власништву БиХ.

Сумњиви тендери за обнову

Према подацима портала за јавне набавке, адаптацију и санацију хотела Рајска долина је радила фирма Корићанац ЗРУГ из Бањалуке, за 6,6 милиона КМ (3,3 милиона евра).

Унутрашњост хотела је обезбиједио требињски Динеццо за 2,23 милиона марака (1,15 милиона евра), док је за кухињску и лаку угоститељску опрему укупне вриједности 430.000 марака (215.000 евра) био задужен лакташка фирма Рема Траде.

У априлу прошле године је расписан тендер од 3,5 милиона марака (око 1,75 милиона евра) за вањско уређење хотела, али према јавно доступним подацима још није затворен.

Фирма Корићанац ЗРУГ је у децембру 2021. године прошла на тендеру вриједном 5,5 милиона марака (око 2,75 милиона евра) за реконструкцију и адаптацију павиљона у спортско-рекреативном центру на Јахорини, којем припада и Рајска долина.

Из организације Транспаренцy Интернатионал БиХ (ТИ БиХ) подсјећају да су се они због сумње на проневјере приликом обнове хотела обратили Агенцији за јавне набавке БиХ, која је након тога поднијела кривичну пријаву Републичком јавном тужилаштву у Бањалуци.

"За опремање хотела Рајска долина, Влада је издвојила више од два милиона марака, а они су набавку роба, дакле столица и свега осталог, представили као набавку услуга опремања. Искористили су законску могућност да тај основни уговор који је на тендеру био два милиона повећају за 20 одсто умјесто за десет одсто", појашњава Срђан Траљић из ТИ БиХ.

Бањалучки Корићанац је радио и реконструкцију виле Јахорина, за око 892.000 марака (4460.000 евра).

Уговор за опремање хотела је додијељен фирми Динеццу за 153.000 марака (око 77.000 евра) крајем децембра 2018. године.

Средства за обнову су дијелом уплаћена из клириншког дуга уплаћеног 2017. године, наслијеђеног дуга Совјетског Савеза према СФРЈ-у, чији је дио у процесу сукцесије припао БиХ, односно њеним ентитетима.

Босна и Херцеговина је по основу клириншког дуга добила 125 милиона долара. Министарство финансија и трезора БиХ у складу са законским прописима је подијелио по унапријед утврђеним процентима и то Федерација БиХ 58 посто, Република Српска 29 посто, институције БиХ десет посто и Брчко дистрикт три посто.

(РСЕ)