Нови изборни закон у БиХ - Босански ћорсокак

Општи избори у Босни и Херцеговини биће одржани на јесен 2022. године – са или без новог изборног закона. То тврди високи представник у БиХ Кристијан Шмит.

Босна и Херцеговина 18.02.2022 | 16:38

Како сада ствари стоје, избори ће изгледа бити одржани по старом закону. До њиховог расписивања остало је још свега три месеца, а разговори о реформи изборних закона су, најблаже речено, у ћорсокаку.

Последња рунда преговора крајем јануара у Неуму, где су учествовали само представници странака из Федерације БиХ, упркос оценама учесника да је направљен некакав позитиван помак, у суштини је доживела фијаско.

Није помогло ни то што су у њима учествовали и представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава – Ангелина Ајнхорст и Метју Палмер. Странци су се после неумске пропасти повукли. Домаћи играчи као да немају више оптимизма, а Хрвати, иначе главни заговорници реформе изборних закона, уз то најављују и могући бојкот избора.

Њихова основна замерка односи се на то да постојећи закон омогућава да, заправо, представници Хрвата буду изабрани мимо воље већине тамошњег хрватског живља. Такав је, рецимо, случај са садашњим чланом Председништва БиХ Жељком Комшићем који је, практично, изгласан гласовима Бошњака.

У настојањима да се измене изборни закони, босански ХДЗ, осим подршке матичне странке из Хрватске, има и дискретну подршку из Републике Српске, пре свега из редова владајуће Странке независних социјалдемократа. То и није чудно ако се узме у обзир то да су лидери две странке, Драган Човић и Милорад Додик, у врло добрим односима.

По ко зна који пут поставља се питање – којим ће путем даље ићи Босна и Херцеговина и хоће ли се наћи на путу на чијем ће крају остати без епитета нефункционалне државе? Или ће наставити да егзистира уз сталне претње од могућег распада уз, не дај боже, нове сукобе.

И Хрвати и Срби у БиХ, наиме, противе се нечему што оцењују као пузајућу промену Дејтона и залажу се враћање његовим коренима, а то подразумева конститутивност три народа – Срба, Хрвата и Бошњака. С друге стране, међу Бошњацима је прихватљивија идеја грађанске, унитарне, државе, у којој етничка припадност није толико битна.

А томе воде многе од одлука досадашњих високих представника, сукобљавајући се практично са оним што је потписано у Дејтону – да је БиХ држава суверена, територијално интегрисана, која се састоји од два ентитета и три суверена конститутивна народа, и других, те да сви грађани БиХ имају иста, једнака људска грађанска и сва остала права.

Аналитичар из Београда Драгомир Анђелковић оцењује да је циљ Сарајева, односно бошњачке стране, остваривање потпуне хегемоније у БиХ, уништење Републике Српске и потпуна маргинализација Хрвата.

"Оно што желе да учине Хрватима са изборним законом, то у крајњој линији желе и Србима, да Муслимани одлучују у име свих других“, каже Анђелковић за "Експрес“.
 
Он, међутим, не искључује могућност да Бакир Изетбеговић, ипак, прихвати реформу изборног законодавства, онако како то предлажу Хрвати. Али ако до тога дође, како оцењује, биће то искључиво под притиском Запада, који опет има своју агенду.

"Они би на тај начин покушали да одвоје Драгана Човића и ХДЗ од Републике Српске и Милорада Додика. Њих двојица имају добре односе и тако имамо два народа који су за Дејтонски споразум, и један који се њему противи. У тој варијанти тешко да је могуће да дође до неког ’Дејтона 2’ који би донео радикалне измене унутар саме БиХ“, каже Анђелковић.

Он додаје и да верује како Човић не би окренуо леђа Додику, све и да дође до измена закона, јер је, како каже, њима дугорочно у интересу да имају добре односе са Србима.

"Могуће је да ће бити притисака и на Загреб да притисну Човића, али ни у Загребу ствари више нису праволинијске. Видите да је и Зоран Милановић заузео јасан став. И тамо су људи схватили да је време доминације евроатлантских интеграција прошло и да треба градити добре односе и на другим странама, дакле са Русијом. А у том контексту важно је имати добре везе и са Републиком Српском“, каже Анђелковић.

Подсетимо, хрватски председник је недавно рекао како је Додик хрватски саговорник и не треба му уводити санкције, док Бакир Изетбеговић "купује време“ како би се избори у БиХ могли одржати по старом изборном систему који дискриминише Хрвате.

Доктор Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, међутим, један је од оних који мисле да би предложене реформе, онако како то тражи ХДЗ БиХ, уназадили изборни процес у БиХ, те да су неумски преговори углавном вођени о томе како извршити промене изборног закона за избор члана Председништва БиХ из редова Хрвата.

"Преговори у Неуму у старту нису имали шансе за успех само из једног разлога – Драган Човић и ХДЗ БиХ тражили су све или ништа“, каже Бећировић за "Експрес“ и наставља:

"Да скратимо, циљ промена изборног закона је да се обезбеди да Драган Човић буде поновно изабран у Председништво БиХ, односно онај кога жели ХДЗ БиХ. Изборни закон и изборни процес не смеју гарантовати никоме унапред да ће бити или да неће бити изабран у Председништво БиХ, јер тиме се потпуно анулирао смисао избора.“
 
Од најављеног наставка преговора Бећировић не очекује ништа јер, како каже, "Драган Човић је ко зна који по реду ’извођач радова’ на подели БиХ и стварању Велике Хрватске, политичког пројекта насталог у глави Фрање Туђмана“.

"Хрватска као чланица ЕУ и НАТО-а ради на подели БиХ. Када би било ко пристао на услове које нуди Човић, већ идуће године би имали захтев за издвајање из БиХ. Нема краја његовим апсолутистичким захтевима. Још једном наглашавам да договор о уставним и променама изборног закона није могућ без учешћа САД“, каже Бећировић.

На оцене из Загреба да покушај увођења "грађанске“ односно "унитарне“ државе дестабилизује БиХ и односе у њој, саговорник "Експреса“ одговара да је једина истина да Хрватска дестабилизује БиХ.

"Све што није успела војно и политички сада Хрватска преко ЕУ и САД покушава добити за ’зеленим столом’“, каже Бећировић и додаје: "Не знам зашто би некоме сметало да у фокусу буду грађани, држављани. Наравно да се тиме не дерогира ни етнички моменат, али он мора бити сведен на тачно одређена питања, а не као сада да се (зло)употребљава право вета за заштиту виталног националног интереса тамо где треба и не треба.“

Он, међутим, упркос многим спекулацијама о могућем распаду БиХ, који би био изазван несугласицама међу народима, па и немогућношћу договора око изборних закона, не верује у такав исход.

"Једном сам рекао да уколико се распадну САД, да ће се распасти и Босна и Херцеговина. Било је и тежих периода за БиХ у модерној историји па се то није десило, неће ни сада. Границе БиХ нису се мењале хиљаду година, од Уне до Дрине, од Саве до мора, то је константа.

Када би се политичари тако понашали у Немачкој као у БиХ, и она би врло брзо постала нестабилна и неодржива држава. Архитектура граница у региону је завршена и ко тога није свестан доноси нову несрећу свима нама, коју већина становништва ових простора не жели. Све земље региона ће остати у својим границама, али ће због масовног исељавања становништва остати празан простор без људи. Тако би, према пројекцијама, у БиХ до 2070. године требало живети свега 1,7 милион становника.

Онда се оправданим поставља питање чему воде сва ова препуцавања, натезања, напетости и слаби међусобни односи, јер ћемо имати државе без људи. Због тога је сада потребно више него икада имати паметне визионарске политике, које ће бити усмерене будућности и развоју како би се зауставио тренд исељавања и барем сачувао постојећи наталитет, ако га већ није могуће повећати, а могуће је“, закључује Бећировић.

МАНИПУЛАЦИЈА ХДЗ-А

"Не заборавимо да је Хрватска избацила Србе из свог устава као конститутивни народ, а инсистира на томе за Хрвате у БиХ. Можда је најсликовитија манипулација ХДЗ-а БиХ у томе да тамо где су Хрвати већина инсистирају на принципу пропорционалности у власти, а тамо где то нису – на принципу паритета, што значи трећина власти за Хрвате, што у основи углавном иде на рачун Бошњака, јер Срба има приближно трећина у структури становништва“, каже Зијад Бећировић.

(експрес.нет)