Грађанима празна обећања и велики намети - Гдје је завршило стотине милиона марака?

У малопродајној цијени само једне литре горива држава од грађана узима пола литре горива по основу намета. Иако је у посљедњих 16 година на тих пола литре које узму од народа, а како их зову акциза и путарина прикупљено више од 13 милијарди марака, од тога ништа за путеве није отишло него у редовну потрошњу.

„Повећање акциза на гориво довешће до замаха у изградњи ауто-путева, масовног запошљавања и новог инвестиционог циклуса“, говорили су својевремено заговорници повећања акциза на гориво током 2017. године.

Управо када је тадашњи шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк окупљао их по кућним сећијама да то ураде. Обећавали су долазак инвеститора, отварање фабрика. Од тога на крају ништа.

Данас, након што су прошле четири године, нити имамо нових фабрика, нити имамо замах у изградњи путева од акциза. Вук појео магарца. За 16 година, власти БиХ су узеле седам милијарди марака од акциза и шест милијарди од путарина, а као резултат имамо само нова задужења за изградњу путева. Гдје су паре и шта грађани имају од тога?

За литар бензина од 2,49 КМ, држава узме 1,11 марака. Што значи да пола узме држава. Значи, када власт одрекла акциза, путарина, ПДВ-а, цијена горива за грађане би била 1,38 КМ.

Језиком обичних грађана, када возач наточи 100 литара горива и плати 249 марке, држава узме 111 марака, а остало је набавна цијена и маржа трговаца.

Годишње свака породица у просјеку само за гориво мора да плати 2.988 КМ, од тога држава на име пореских намета на 1.200 литара горива узме 1.332 КМ.

Када би држава хтјела да се одрекне барем пола тог прихода, а могла би у ово тешко вријеме, онда би грађанима остало 660 марака што би значило у буџету једне породице, али држава ни не помишља на то. Њима и даље одговара поскупљење, јер расте њихов приход у буџету.

Поставља се питање, када се годишње у БиХ потроши преко милијарду и по литара горива, гдје је сав тај прикупљени новац од акциза, коме иде и због чега су акцизе уопште повећаване?

Нажалост, према тренутно важећем законском рјешењу, акциза која се убире на литар горива, усмјерава се у текућу буџетску потрошњу и нестаје као дим у магли. Од овог новца, финансирају се плате администрације, службена путовања и аутомобили, пензије, инвалиднине, регреси, репрезентације изабраних посланика и све што је уствари буџетски издатак.

Тако се стотине милиона КМ годишње, прикупљене кроз акцизе на гориво, ненамјенски троше. Са аспекта креатора политике, то је оправдано, јер је лакше народу објаснити да нема пара за изградњу путева, него да нема пара за пензије.

Како се то популарно каже, све по закону. А то што путева нема, што се дижу нови кредити за изградњу инфраструктуре, то власт не брине. Све су то до сада плаћали грађани, а по обичају и сад иде из џепа грађана, као што ће, а актуелна власт и очекује, и даље ићи.

(БН/Т.Лукић)