БЛООМБЕРГ: ЕУ спремила санкције Додику, али и Српској

Европска дипломатска служба (ЕЕАС) припремила је цијели низ санкција које би се требале увести режиму Милорада Додика, објавио је Блоомберг.

Како преноси Политицки.ба, на састанку 21. фебруара, министри вањских послова овог блока, окупљени у Вијећу за спољне послове (ФАЦ) расправљаће о томе. 

То је најавио и сам Жозеб Борељ реагујући у петак (11. фербуара) на одлуке Скупштине Републике Српске да се крене и у формирање властитог високог судског и тужилачког савјета. 

"Служба ЕУ за спољне послове поставила је низ опција, укључујући рестриктивне мјере, о којима ће министри спољних послова Уније разговарати на састанку у Бриселу касније овог мјесеца, према људима који су упознати с тим питањем и документима које је видио Блоомберг", наводи овај медиј.

Разговори, преноси се даље, "долази у тренутку када је режим босанских Срба предузео кораке ка отцјепљењу од остатка етнички фрагментиране земље, игноришући прошломјесечну одлуку САД-а да уведу санкције Милораду Додику који је већ дуги низ година на власти.

У једном документу, ЕУ је сугерисала да би требало размотрити рестриктивне мјере, укључујући замрзавање имовине и забрану путовања, ако Република Српска, на челу са Додиком, једнострано преузме надлежности од заједничке државе или на други начин предузме радње које угрожавају државу", пише Блоомберг.

Санкције би се, међутим, требале сматрати посљедњом мјером ако друге могућности за окончање кризе не успију, јер би мјере могле довести до опасности да избаце из колосијека пут БиХ према ЕУ, наводи се у документу.

На састанку амбасадора ЕУ у петак, на којем се разговарало о листи казни, неколико земаља, укључујући и Њемачку, затражило је да мјере против Додика буду комбиноване, наводе упућени у дискусију. Други, попут Мађарске, тврдили су да би санкције биле контрапродуктивне, наводи се даље у тексту Блоомберга.

Додик, (62) савезник руског предсједника Владимира Путина, раније ове седмице иницирао је нацрт закона којим би се створио правосудни систем одвојен од остатка земље. Тај потез услиједио је након низа мјера које је усвојила скупштина Републике Српске у децембру с циљем прекидања безбједносних, административних и војних веза са остатком Босне и Херцеговине. Гласање је предвиђало да ће акти ступити на снагу у року од шест мјесеци, што ће властима дати времена да се припреме.

У тексту се наводи и да су напори "босанских Срба ка већој независности повећали тензије између двије групе у другој половини земље, познатој као бошњачко-хрватска федерација. Хрвати су тражили реформу изборног закона, жалећи се да су њихови представници стално прегласани бошњачким гласовима у трочланом предсједништву земље".

ЕУ је упозорила да су могући сигурносни инциденти ако Република Српска настави са “најгорим сценаријем” напора за отцјепљење.

Као одговор на актуелну кризу, амбасадори су обавијештени да је ЕУ већ почела задржавати дио средстава за инфраструктурне пројекте у Републици Српској.

Документ о опцијама описује финансијску помоћ ЕУ као полугу, напомињући да БиХ тренутно прима 395 милиона еура у фондовима, као и портфељ од више од милијарду евра инвестиција, укључујући 242 милиона евра у грантовима.

Од министара спољних послова Уније ће бити затражено да дају смјернице о циљаном кориштењу финансијске помоћи ЕУ у БиХ, као и о потенцијалној употреби рестриктивних мјера као посљедње мјере у случају даље ескалације ситуације, наводи се у документу.

ЕУ процјењује и да не постоји непосредна опасност. Али додаје да се могућност избијања локалних сукоба не може искључити и не би се смјела потцјењивати.

У процјени се такође наводи да је спољно ангажирање других, као што су Србија и Турска, све веће, а такође постоји и ризик од мијешања других који би могли искористити подјеле за даљу дестабилизацију земље. Такође се напомиње да су Русија и Кина у прошлости пријетиле да ће у Вијећу сигурности Уједињених народа ставити вето на продужење мандата стабилизацијских снаге под водством Европе (ЕУФОР), пише Блоомберг, преноси Политички.ба.

(БН)