Хрватска мами сезонце: Бољи услови и зарада

Хрватска већ годинама мами сезонце из БиХ за рад у угоститељском сектору у току љетње сезоне. Одлични услови мотивација су многима, а угоститељи из БиХ поручују да ће, уколико власт нешто не предузме, остати без обучене радне снаге. То ће, упозоравају, имати лоше посљедице по читав сектор.

Република Српска 12.02.2022 | 20:06

Тражимо конобаре, шанкере, куваре и собарице за рад на мору у току сезоне...То су само неки од огласа којима се радници из БиХ и региона позивају на рад на хрватском приморју. Оно што се у огласима нуди за наше раднике звучи као сан. Заинтересованих је из године у годину све више. Разлог је, кажу они са искуством, спајање угодног и корисног.

Одлична зарада на првом мјесту била је мотив Марку Спасићу из Бијељине који је у Хрватској радио као конобар.

Спасић каже да је велики плус то што је сваки радник од почетка пријављен, а осигурани су и смјештај и два оброка, док трећи можете да купите по цијени као код куће.

“Ви прије свега тамо идете да радите. Међутим, кад одрадите својих осам или девет сати, сваки прековремени сат вам фирма плати”, каже Спасић и додаје:

“Послодавац  сређују санитарну књижицу и папире. Не плаћате никакве накнаде из свог џепа. Штавише, ако испоштујете уговор до краја послодавац вам рефундира трошкове пута.

Марко је радио на острву Лошињ, у хотелу у Малом Лошињу гдје је, како каже, у току сезоне, као и свуда на мору, сваког дана викенд. То је сан сваког конобара јер више гостију значи и више напојиница које, истиче значајно увећају суму коју на крају мјесеца ставите у џеп.

“Ја сам радио у малом луксузном хотелу који прима око 100 гостију у којем је као добар дан да гост конобару да напојницу од 50 или 100 евра. Моја супруга је радила у другом типу хотела у којем гости такође дају јако добре напојнице. Поред основне плате можете да зарадите још минумун пола плате. Ради се нормално, ништа више него овде у Бијељини у току сезоне”, истиче Спасић.

Послодавци из Хрватске због пореских олакшица сезонцима могу да понуде и троструко већу зараду него они у БиХ, истичу угоститељи. Уколико власт жели да помогне привредницима и угоститељима, неопходно је да се смање порези и доприноси на плате радника, каже Милена Станишић из Удружењу послодаваца угоститељства и туризма "Хорека".

“Приједлог Удружењу послодаваца угоститељства и туризма "Хорека"  био је да се, ако је минимална плата 590 КМ и ако доприноси на ту плату износе између 250 и 300 КМ, повећањем плате до 1.500 КМ не повећавају порези и доприноси”.

Станишићева додаје да би се тиме повећао стандард и плате раднике, као и њихова кредитна способност, а да би велики број послодаваца изашао из сиве зоне.

Као добру страну неизбјежних сезонских миграција економсти истичу то што радници зарађени новац троше код куће. Лоше је то што ми остајемо без радне снаге, поготово уколико радници оду на дужи период или трајно, каже економиста Мирјана Орашанин.

“Школство треба да се прилагоди тржишту рада. Уколико је потребан већи број кувара, конобара и различитих врста угоститеља, требало би увести угоститељске школе у свим градовима, па бисмо, уколико неко оде, имали спремне и обучене раднике, омладину која је на пракси и већ је упућена у посао”, сматра Орашанин.

Из Сектора туризма и угоститељства упозоравају да ће сезона на хрватском приморју ове године бити одлична, а да одлазак радника не могу да зауставе. Страхују да ће у сред сезоне остати без обученог особља што ће, уколико власт не реагује, негативно утицати на квалитет услуге и пословање комплетног сектора.

(БН/ Д.Илић    Фото:БН)