Гдје је отишло 13 милијарди КМ од акциза на гориво?

У малопродајној цијени горива држава од грађана узима пола по основу намета. Иако је у посљедњих 15 година по основу акциза и путарина прикупљено више од 13 милијарди марака, најмање користи имају грађани. Умјесто у инвестиције и запошљавање, новац служи углавном за крпљење буџетских рупа, упозоравају економисти.

Босна и Херцеговина 07.02.2022 | 08:43

Иако су заговорници повећања акциза и путарина на гориво прије четири године тврдили да ће довести до замаха у градњи путева и аутопутева, значајних инвестиција и запошљавања, мало од тога се остварило у пракси.

Највећи цех по обичају плаћају грађани. Овај пут дословно кроз цијену нафте и њених деривата на бензинским пумпама.

Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине упутила је иницијативу Управном одбору Управе за индиректно опорезивање за ослобађање плаћања акциза, путарина и поврат ПДВ-а за превознике.

"Постоји иницијатива за измјену Закона о акцизама на нафту и нафтне деривате, која је стигла од Спољнотрговинске коморе БиХ. Та иницијатива је код Управног одбора УИО и биће разматрана на једној од наредних сједница", рекао је портпарол Управе за индиректно опорезивање Ратко Ковачевић.

"Крајње је вријеме да БиХ уради нешто, јер је корона двије године и овај тренутак је јако погодан и неопходан за хитне мјере државе, јер иначе неће ићи у добром правцу", упозорава Дејан Мијић, предсједник Скупштине Удружења саобраћаја и веза Републике Српске.

Морамо вршити притисак на политичаре да мијењају одлуке у корист грађана. Од 33 намета на гориво грађани немају ништа, каже предсједник удружења "Футура" Марин Баго. Напомиње да ако точите 50 марака бензина, 24 марке узима држава кроз разне дажбине.

"Грађани су у задњих десет година платили вриједност изградње три аутопута кроз Босну и Херцеговину и да се не наплаћују путарине. Најбоље је те намете укинути, добили бисмо јефтиније гориво и могли бисмо захтијевати да појефтине и други производи", напомиње Баго.

Иако је од 2006. године по основу акциза прикупљено 7,3 милијарде марака, а по основу путарина непуних 6 милијарди марака, економски аналитичар Аднан Чавалић каже да нисмо видјели најављиване ефекте. Сматра да је прави тренутак за смањење фискалног оптерећења како би се компензовала поскупљења.

Ако Управни одбор УИО прихвати иницијативу за смањење акциза и путарина, приједлог иде на Савјет министара, па у Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине. У најбољем случају требаће неколико мјесеци за епилог, под условом да буде одблокиран рад институција Босне и Херцеговине.

(БХРТ)