И наредне године слична стопа инфлације у БиХ?

"Инфлација је акутна економска болест, а палета рјешења или лијекова ни у сређеним државама није увијек иста, нити позната. У земљама као што је наша, са сталним политичким блокадама и још битније "цурренцy боардом", ситуација је још тежа" каже професор и економски аналитичар Дамир Бећировић.

Босна и Херцеговина 06.02.2022 | 13:10

Прије свега чини се да ће нас инфлација пратити и у овој години, оптимистичне најаве да ће инфлација "испухати" сада су уступиле мјесто ставовима да би се слична стопа инфлације могла очекивати и наредне године сматра Бећировић.

"Битно је знати да је инфлација у БиХ увезена, с обзиром да смо као дио глобалног тржишта изложени свјетском кретању цијена. О разлозима појаве инфлације је често говорено, првенствено се као узроци узимају вишегодишња монетарна експанзија на свјетском нивоу и повећана потражња у односу на 2020. годину уз поремећене ланце добаве. Оно што у овом моменту диктира овакав тренд јесте прије свега раст цијена енергената, првенствено нафте и о кретању овог показатеља ће увелике овисити кретање цијена у предстојећем периоду", каже он у коментару за портал Клиx.ба.

Према подацима агенције за статистику цијене хране су у протеклој години расле по дупло већој стопи од званичног индекса потрошачких цијена, због чега је перцепција инфлације значајно већа од њеног стварног нивоа, додаје он.

"Што се диче дјеловања монетарних власти у БиХ оне реално, законски немају пуно простора због валутног одбора. Једини инструмент монетарне политике који ЦББиХ има на располагању у овој ситуацији, а то је повећање стопе обавезних резерви банака, не би у нашим условима постигло резултате, јер су банке код нас преликвидне и то не би утјецало значајно на ниво монетарне масе у оптицају", казао је.

Сматра и како извршне власти имају одређене механизме који могу донекле амортизирати инфлаторне ударе.

"Ако цијену нафте означимо као тренутног катализатора инфлације, а знамо да у малопродајној цијени значајан удио чине трошарине, ту се налази простор за дјеловање у смјеру снижења или стабилизације цијена овог енергента. У изборној години је наравно илузорно очекивати да ће власти на овај одрећи значајних буџетских прихода. Шта више, видимо да због објективног притиска јавности чији реални лични доходак се умањује кроз дјеловање раста цијена, владе на свим нивоима дјелују "низ длаку" кроз повећавање личних примања за различите категорије буџетских корисника што свакако није антифланторно. У наредном периоду је због повећања трошкова рада реално очекивати и раст цијена у услужном сектору који није у првом валу инфлације значајније дјеловао на цијене", закључио је Бећировић.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, укупно, на годишњем нивоу за БиХ у просјеку је забиљежен раст нивоа цијена од 6,4 посто, што је сада већ озбиљан раст цијена. Интересантно, подаци за ФБиХ показују већи раст, што значи да је у Републици Српској раст цијена био мањи него што је просјек за БиХ.

Инфлација у еурозони прошлог мјесеца порасла је на нови рекордни ниво, пркосећи очекивањима о великом паду и додајући већ великим сумњама да су притисци на цијене бенигни и привремени како Европска централна банка још увијек очекује.

Инфлација у 19 земаља еурозоне убрзала се на 5,1 посто у јануару са 5 посто у децембру. Ово је знатно преко очекивања за пад на 4,4 посто, саопштила је статистичка агенција Европске уније Еуростат.

(Клиx.ба/ фото: Илустрација: Сохам Сен/ТхеПринт)