БиХ: Број умрлих прошле године порастао за 26 %

У Босни и Херцеговини је током првих девет мјесеци 2021. године регистровано 35.108 умрлих, што у односу на исти период 2020. године показује раст броја умрлих за 25,72 посто.

Босна и Херцеговина 06.02.2022 | 11:04

Пандемија новог вируса корона утицала је на повећање броја умрлих у Босни и Херцеговини.

“Ако погледамо 2020. годину, прву пандемијску годину, онда можемо казати да је број свих умрлих у тој години био за око 15 посто већи у односу на предпандемијску 2019. годину. Број умрлих се иначе сваке године мало повећава, међутим, од 44.427 умрлих особа у 2020. години, око 4.440 је било од вируса корона”, казала је Мирсада Адембеговић, савјетница за односе с јавношћу у Агенцији за статистику БиХ.

Међу умрлим од посљедица вируса корона у 2020. години већином су мушкарци – 2.829. Међу умрлим је и 1.609 жена.

У 2016. години у Босни и Херцеговини је преминула 36.571 особа, а годину касније 37.979. У 2018. години, према подацима Агенције за статистику БиХ, умрло је 37.744, а 2019., у предпандемијској години 38.829 особа.

“Ако погледамо првих девет мјесеци прошле године, онда се може видјети да је број умрлих генерално порастао пуно више него раније, за око 26 посто. То су све умрле особе, из било којег разлога. Број преминулих јесте драстично повећан”, појаснила је Адембеговић.

О узроцима смртности у Босни и Херцеговини говорио је за АА прим. др. Еднан Дрљевић, шеф Инфективног одјела Опште болнице Сарајево.

“Према задњем издању ‘Ецономиста’, ми смо једна од земаља са највећом стопом смртности. Сигурно смо међу земљама које имају највећу стопу смртности од ЦОВИД-а. Разлози су вишеструки. Први и основни разлог је што смо једина земља на свијету која нема министарство здравства на државном нивоу. Не само да немамо министарство здравства него немамо ни уједначених мјера. Зашто је важно да имамо министарство здравља? Па зато што све вријеме нисмо имали никаквих мјера према сусједним државама, док се у друге земље није могло никако ући”, рекао је Дрљевић.

Подсјетио је да у држави немамо уједначене мјере и оквир понашања.

“С друге стране, ЦОВИД је јако скупа болест која захтијева огромна финансијска средства. Ми и нисмо у тој финансијској ситуацији да то можемо испратити до краја. Кад погледате карту смртности у свијету, односно у Европи, оне земље гдје је најрестриктивнија политика имају најмању смртност, то су, прије свега, Њемачка, Аустрија и Француска. А у задње вријеме су им се придружили и Португал, Шпанија и Италија, гдје је највећи постотак вакцинације. Можемо закључити да вакцинација и рестриктивне мјере дају најмању смртност”, поручио је Дрљевић.

Истакао је да у Босни и Херцеговини старосна скупина која доминира међу преминулим је она од преко 75 година.

“А и сада је највећи број умрлих од тридесетог до четрдесетог годишта. Нажалост, ни ту нисмо остварили резултате које је требало. Код нас је остала ‘рупа’ у вакцинацији код тих годишта”, додао је Дрљевић.

(Н1/ фото/ РЕУТЕРС/ Дадо Рувиц)