План власти Српске у три тачке

Након година оклијевања власти у Републици Српској да се озбиљно супротставе корупцији и упозорења о повећању корупције из међународних извјештаја, Игор Црнадак из опозиционог ПДП-а не вјерује у искрене намјере посланика који су гласали за три закључка

Босна и Херцеговина 04.02.2022 | 22:35

Након америчких санкција и без посебних ранијих најава владајуће странке у Републици Српској најавиле су на посљедњој посебној сједници Народне скупштине подршку новим законима за борбу против корупције. Стручњаци, активисти и чланови опозиције подсјећају на раније оклијевање у сличним напорима и опасност за повећање притиска власти на организације цивилног друштва.

Међу 12 закључака о понашању представника Републике Српске у државним институцијама које су усвојили посланици владајуће коалиције на посљедњој посебној сједници Народне скупштине о ситуацији у БиХ нашла су се и три закона за већу контролу имовине, финансијских токова и борбу против корупције.

Скупштина је од Владе Републике Српске затражила да у процедуру упути Закон о финансирању невладиних организација, подржали су што скорије усвајање и ступања на снагу закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу на имовину те најавили оснивање радног тијела за борбу против корупције на чијем челу ће бити представник опозиције.

Закључци су донесени на посебној сједници на којој се одлучивало да ли ће се представници владајућих странака вратити одлучивању у државне институције. Они долазе неколико седмица након санкција САД-а предсједнику СНСД-а Милораду Додику уз објашњење да су наметнуте због његовог „значајног учешћа у корупцији“.

Након година оклијевања власти у Републици Српској да се озбиљно супротставе корупцији и упозорења о повећању корупције из међународних извјештаја, Игор Црнадак из опозиционог ПДП-а не вјерује у искрене намјере посланика који су гласали за три закључка.

„Они нису хтјели да одрже посебну сједницу ни око корона набавки иако је наше Тужилаштво отворило истрагу и притворило одређена лица због милионских проневјера“, каже Црнадак.

За стручњаке и активисте са којима је разговарала Балканска истраживачка мрежа Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) два од три закључка односно закона нису новина. То се посебно односи на план да се у посебном закону предвиде провјере финансирања невладиних организација.

ПРОВЈЕРА НОВЧАНИХ ТОКОВА ИЛИ НАЧИН ПРИТИСКА НА НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ?

Средином 2018. године Милорад Додик, тада предсједник Републике Српске и Радован Вишковић, у исто вријеме шеф Клуба посланика СНСД у Скупштини, најавили су Закон о страним донацијама.

Најаву су тада у невладином сектору, медијима и дијелу јавности окарактерисали као нешто што је у супротности са Уставом загарантованим правима и Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама али и као притисак на цивилни сектор који се критички односи према раду извршне власти. Закон никада није дошао пред Владу.

На посебној сједници Народне скупштине која је одржана у прошли уторак владајућа већина у Републици Српској усвојила је закључак којим се од Владе тражи да достави Закон о финансирању невладиних организација у Републици Српској.

„Пратимо то, чекамо да видимо у ком ће правцу ићи и да видимо детаље“, каже Тихомир Дакић из бањалучког Центра за животну средину.

Ова невладина организација била је једна од десет организација цивилног друштва које су се у јуну 2018. године потписима успротивиле доношењу Закона о страним донацијама. Тада су, заједно са њима, своје неслагање најавом усвајања таквог закона исказали и у Транспаернцy интернатионалу Босне и Херцеговине.

Извршна директорица Ивана Корајлић каже да су још непознати детаљи закона који би могао да буде написан на основу закључка Скупштине али да је јасно, из излагања Додика са скупштинске говорнице, да се закључак односи искључиво на организације које се финансирају из иностранства.

„Претпостављам да су највећи проблем организације које се финансирају од стране влада земаља Западне Европе и САД“, каже Корајлић и додаје како се слична иницијатива понавља и активира сваких неколико година, „кад год је власт у Републици Српској на мети критике и цивилног друштва и медија посебно када говоримо о умјешаности у корупцију“.

„Раније иницијативе су се односиле на стављање неке врсте контроле над радом невладиних организација, стављањем етикета страних агената, улажења у контролу не само финансијског пословања већ и природе активности, садржаја који објављују и слично“, каже Корајлић.

Закон о финансирању невладиних организација је нешто што власт у Републици Српској „жуља“ читаву деценију, каже политичка аналитичарка из Бањалуке Тања Топић.

„Изборна је година па се повампирено враћају обојене револуције, страни плаћеници, обавјештајци, свјетске уроте а овај простор све више удаљава од демократије. У активирању ове ставке видим и слатку одмазду према међународној заједници због увођења санкција и пријетњи истима, па власт настоји показати да и они имају своје санкције за трку“, каже Топић.

Опозиција у Републици Српској није потписала усвојене закључке. Црнадак каже да је закључак којим се тражи Закон о финансирању невладиних организација „директна најава појачаног притиска владајућег режима на невладине организације које су критички орјентисане према ономе што власт ради“

“Сигурно је да се ради о наставку једне недемократске праксе странакана власти“, сматра Црнадак.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Скупштини Игор Жунић негира да је тражење оваквог закона усмјерено против невладиних организација које су“важне за функционисање система и често су најпрецизнији глас јавности“.

„НВО сектор је важан стуб друштва и зато је важно да се пословање и финасирање НВО сектора уреди законски“, каже он.

Земље са којима власти Републике Српске посебно пријатељске односе попут Мађарске, Русије и Србије раније су се нашле под критикама да ограничавају рад невладиних организација које се критички односе према властима.

Жунић тврди да би закон у Републици Српској „требао по својој форми да личи на сличан закон у САД, али и на сличне законе у ЕУ“.

„НВО сектор такође може бити значајан извор коруптивног дјеловања нарочито кроз организације које ‘перу’ паре кроз тај сегмент друштва или оне које подржавају терористичке активности. Важно је да НВО сектор несметано дјелује без утицаја политике али и да буде здрав, уређен и тако да што бољи допринос друштву“, каже Жунић.

Али Корајлић објашњава како не види проблем у инсистирању на транспарентности начина финансирања невладиних организација али га види у томе што се контроли приступа селективно и субјективно.

„Ми смо такође на томе инсистирали и недавно смо објавили базу података финансирања удружења грађана из буџета различитих нивоа власти која је заправо показала како се по политичкој основи додјељују средства. Мислимо да би то требало да буде јдна од ствари на којој треба радити а не стављати искључиво фокус на организације које се финансирају од иностраних организација и међународних средстава“, објашњава Корајлић.

Црнадак нити у закљуцима којима се тражи Закон о поријеклу имовине и формирање тијела за борбу против корупције не види ништа друго него „бацање прашине у очи“.

„Након шеснаест година СНСД иде са још једним законом који сигурно неће заживјети нити ће га актуелна власт проводити“, каже Црнадак.

ПРЕПУШТА ЛИ ВЛАСТ ОПОЗИЦИЈИ БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ?

Причу о формирању тијела за борбу против корупције Корајлић је доживјела више као ствар политичког фолклора у Скупштини него стварни план.

„Ми већ имамо институције које у надлежности имају и праћење и координацију активности везано за борбу против корупције и провођење специфичних закона а које су све или под директном политичком контролом или су једноставно оформљене тако да нмају никакве надлежности нити да ишта посебно раде. Боље би било фокусирати се на резултате постојећих институција а не сада причати о неком новом тијелу, поготово што је из овога постало нејасно какво је то тијело у питању“, каже Корајлић.

БИРН БиХ је у јануару прошле године писала о томе како је владина Комисија за борбу против корупције формирана са двије године закашњења у тренутку када је важећа стратегија за борбу против корупције у Републици Српској била већ у другој половини свог предвиђеног трајања.

У Министарству правде су неформирање Комисије, тада, правдали процедурама и потешкоћама у попуњавању Комисије.

„Иза ових закључакака о испитивању поријекла имовине и оснивању антикорупционог тијела крије се стварање привид да се власт настоји ухватити са пошастима које су појеле ово друштво, са нечим се мора ући у изборну трку, кад су се већ покуњено вратили у институције БиХ и при томе разочарали приличан број оних који су вјеровали да Република Српска само што није прогласила независност“, сматра Топић.

Закон о испитивању поријекла имовине је већ у процедури и нејасно је зашто је усвојен закључак који се тиче тог закона, каже Корајлић.

„Тај нацрт су сачинили представници СНСД, била је већ јавна расправа. У вези са тим Транспаренцy је дао конкретне коментаре, шта треба унаприједити у закону, посебно када говоримо о објективности самог процеса провјере и утврђивања ризика. Тај нацрт се налази у материјалима за наредну редовну сједницу НСРС тако да то није ништа ново и нејасно је зашто је стављено сад у закључке“, објашњава она.

Шеф Клуба посланика СНСД у Жунић потврђује да ће се приједлог Закона о утврђивању поријекла имовине наћи на наредној сједници ентитетског парламента.

„Овај Закон ће бити важан алат у борби против корупције али и у борби против сиве економије и избјегавања плаћања пореза. Закон се односи на све грађане али сам сигуран да ће они који обављају јавне функције бити у фокусу и моје мишљење је да то тако и треба да буде и да они треба да се нађу први на удару овог закона“, објашњава Жунић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић није желио да коментарише усвајање закључака па је новинаре упутио да о томе говоре шефови клубова посланика.

(Фокус.ба)