Европа ће платити цех ако дође до сукоба Русије и Украјине

Рјешење украјинске кризе не може да понуди ни Русија ни Сједињене Америчке Државе, већ само Европа, јер њен циљ је очувати мир на европском тлу и спријечити велика разарања и нови талас избјеглица, истакли су политички аналитичари у емисији "Глобално" БН телевизије.

Свијет 02.02.2022 | 22:50

Сударају се интереси Русије и САД, али Европа се не чује довољно, што може да је кошта. Ако дође до отвореног сукоба, највећи цех ће платити управо Европа, упозорава Слободан Самарџија, новинар и бивши дописник "Политике" из Москве.

- Ово рјешење може да понуди само Европа. Ни Русија ни Сједињене Америчке Државе него искључиво Европа. Ово је европски простор и шта год да се деси десиће се ту. Уколико дође до неког великог сукоба, у ту исту Европу би нагрнуле хиљаде избјеглица, што Европи уопште није потребно. Исто тако дошло би до великих разарања, што исто тако Европи није потребно, тако да вјерујем оног тренутка када Европа узме ствари у своје руке, мислим да ће тек тада почети да се рјешавају проблеми Украјине, до тада чисто сумњам, оцјењује Самарџија.

Русија увиђа да не може да одржи споразум са Украјином из 2014. године и да је приближи својим интересима. С друге стране, ако Украјина уђе у НАТО тиме се Русији затвара маневарски простор, указује политиколог Вања Глишин.

- Стабилна Украјина није одговарала Западу, јер је то нестабилност у дворишту Русије. Сада је Украјина важна Сједињеним Америчким Државама зато што је то офанзивно-одбрамбени бедем гдје могу да позиционирају ракетне системе на 400-500 километара од Москве. Док с друге стране, имамо Русију којој је Украјина важна као одбрамбени бедем и то је примарни геополитички интерес Русије на постсовјетском простору, рекао је Глишин.

Америка покушава да се осигура у Европи, али позив САД није прихваћен код свих европских савезника.

- Оно што је чињеница је то да САД тренутно може у Европи да се ослони једино на Велику Британију, у правом смислу те ријечи. И што је најважније, Европљани су свјесни да Американци неће доћи са својом војском да се боре против Русије, него ће Европљане гурнути испред себе. Прије свега, треба имати у виду да Америка никада није ратовала на америчком тлу, тога се Америка највише и плаши, оцјењује Самарџија.

Говорећи о увођењу санкција Русији, политчки аналитичари у емисији “Глобално” су оцијенили да је то  само отварање врата Сједињеним Америчким Државама за пласман њених енергената на европска тржишта.

- Све те санкције које европске државе уводе Русији су заправо на њихову штету, јер с ким ће највише да сарађују него са онима са којима су континетално повезани. САД имају неки средњорочни циљ да оне у неком тренутку извозе природне енергенте по знатно већим цијенама европским државама, наводи Глишин.

Драгослав Рашета из "Новог трећег пута" подсјећа да је Америка 2000. године доживјела тај енергетски технолошки бум откривајући хоризонталног извлачења нафте и она је постала највећи свјетски произвођач природног гаса.

- Можемо да кажемо да Русија треба Европској унији, али Европска унија има свој блок. Да је европска економија стриктно зависила од Русије, у протеклих десет година санкција би стагнирала, али то се није догодило. Зашто би Европа уводила санкције које би њој штетиле, а сада видимо да само руска економија стагнира, све остале економије расту, оцјењује Рашета.

(БН)