ИРБ поново спасила Ћубића са 4,6 милиона марака

– Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске данас је, по други пут за годину дана, државним новцем спасила од пропасти лакташку фирму „Нискоградња“ Љубомира Ћубића.

Након позајмице коју Ћубић добио од државне банке да би платио обавезе “Гранд Трејду” и Мили Радишићу, ИРБ је данас, након што нико други од инвеститора није био заинтересован, за 4,65 милиона марака откупила комплетну прву емисију обвезница “Нискоградње”, сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Новац би требао да врати за седам и по година уз годишњу каматну стопу од 4,20 одсто.

Ћубић је тако скупио паре са којима планира да плати дуг Управи за индиректно опорезивање БиХ од 3,4 милиона марака.

Остатак би, према Проспекту емисије, требао бити инвестиран у “Нова ДИ Врбас” која се бави производњом намјештаја, а која је такође у власништву Ћубића.

Иначе, паралелно са првом емисијом у току је и друга, која траје до 14. марта и преко које се покушава обезбједити још 4,2 милиона марака.

Извјесно је да ће се и у овом случају ИРБ појавити као купац. Наиме, план да се од новца прикупљеног том емисијом 2,2 милиона КМ искористи за плаћање обавеза добављачима, а да се два милиона врате ИРБ-у.

На тај начин би Ћубић добио својеврсни репрограм за позајмицу коју по свему виђеном није могао да плаћа.

Подсјећамо, Радишић је почетком прошле године блокирао “Нискоградању” због дуга из 2018. године од четири милиона марака.

Сви рачуни су били блокирани неколико дана и фирми из Лакташа је пријетила потпуна обустава рада.

Тада се ИРБ појавила као својеврсни спасилац.

Тврдили су како је позајмицу одобрила Влада РС те да је вишеструко обезбијеђена квалитетним колатералима.

У каквом стању је “Нискоградња” можда најбоље показују налази ревизора који су пословање предузећа оцјенили као неизвјесно.

“На дан 30. јуна 2021. године, краткорочне обавезе Друштва су веће од његове текуће имовине за 5.889.351 КМ. Овај индикатор указују на постојање потенцијалних проблема везаних за немогућност сервисирања текућих обавеза Друштва у току редовних оперативних активности кроз наплату потраживања у договореним роковима и износима”, навели су ревизори у свом посљедњем извјештају за првих шест мјесеци прошле године.

(Цапитал)