Економија у БиХ под утицајем криминала и корупције

Подаци Приједлога процјене пријетњи од организованог криминала у БиХ које је објавило Министарство безбједности БиХ показују да је у нашој земљи двије трећине економије под утицајем криминала и корупције.  

Босна и Херцеговина 23.01.2022 | 19:29

Корупција и привредни криминал присутни су у свакој сфери живота, а представљају један од најдоминантнијих фактора који угрожавају развој и економску стабилност у земљи. Подаци истраживања Министарства показују да су штете више стотина милиона марака, а пад процента корупције се не назире. 

“Према подацима полицијских агенција у периоду 2018. – 2020. у Босни и Херцеговини регистровано је укупно 2.386 кривичних дјела са елементима корупције. Током 2020. године регистровано је укупно 926 кривичних дјела, што представља повећање за 23,1 одсто у односу на 2019. годину када су регистрована 752 оваква кривична дјела. Укупан пораст броја кривичних дјела са елементима корупције у периоду 2018-2020. био је изразито висок и износио је 30,7 одсто или 218 кривичних дјела”, стоји у објашњењу Министарства.

Економски стручњаци истичу да је корупција присутна на свим нивоима власти подједнако у оба ентитета, од највиших до најнижих органа па све до грађана. За борбу против корупције потребни су закони али и примјена истих од самог врха власти, наводе економисти. 

„Знамо да су све јавне набавке намјештене, да се тендери намијештају, да се договарају одређени износи који су далеко изнад, да би се један дио могао дати некоме коме то треба да би се могао добити тај посао. И заиста грађани полако али сигурно, чак и они привредници који не подржавају ни корупцију ни криминал, полако се увлаче у један такав процес, јер ако видите да без подмићивања неког лица не можете добити никакав посао, не можете остварити ништа, онда се на крају један по један и привредници одлучују на такав процес", каже економиста проф. др Мирјана Орашанин. 

Економисти истичу да је неопходно да имамо судство и тужилаштво које не подлијеже корупцији. Међутим наше институције или не раде свој посао или су споре, а већини случајева служе као политичко оруђе одмазде према неистомишљеницима, кажу из "Транспаренси Интернешнала БиХ". Тако су се недавним аферама бавили медији, а не институције. 

„Код нас у нашем друштву се нажалост не раде случајеви високе корупције. Имали смо чак и снимак и признање гдје једна од носилаца највише правосудне функције, а то је признала дакле да се висока корупција не ради, а управо би она требало да сузбијање високе корупције да се пружи порука кажњивости ка свим евентуалним починиоцима", каже Дамјан Ожеговић из "Транспаренци Интернешнела БиХ". 

Шта ради и коме служи Министарство безбједности, као и Министарство унутрашњих послова, ако не кажњавају криминалне радње, упитао је шеф Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић. Он тврди да се у јавном сектору годишње проневјере стотине милиона марака. 

„Шта робе у БиХ улази без икаквог царинског инвентирања. Шта је то друго него кримиинал, то више није корупција, то је чист криминал један кроз један. Они који треба да контролишу регуларност пословања, они нерегуларно раде. Коме требају два терминала на улазу у Републику Српску на Рачи, коме? Два терминала, од којих се приватни плаћа 300.000 марака мјесечно", упитао је Станић. 

Када су у питању сектори који су најподложнији корупцији процјене су да ће и у наредном периоду највише корупције бити у оним областима администрације са којима грађани имају највише контакта и преко којих остварују своје најважније потребе као што су здравство, образовање, полиција, судски систем, социјална питања. 

(БН)