ИФИМЕС анализа: Од „нон-папера“ до пузајућег рата

- Уколико се не заустави деструктивно дјеловање Босна и Херцеговина иде убрзано од „нон-папера“ ка „пузајућем рату“ и сви у том ланцу, уколико се утврди њихова одговорност, могу бити санкционисани - сматрају аутори анализе.

Босна и Херцеговина 23.01.2022 | 16:04

 Политичка криза у Босни и Херцеговини није посљедица одлуке тадашњег високог представника у БиХ Валентина Инзка о допуни Кривичног закона БиХ, којом се забрањује и кажњава негирање геноцида него је посљедица дуже времена брижљиво планираних активности првенствено српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика (СНСД) и предсједника Хрватске демократске заједнице БиХ Драгана Човића (ХДЗБиХ) на дисолуцији државе Босне и Херцеговине, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.

За остваривање тог циља дијелом су успоставили контакте и осигурали подршку и помоћ сусједних држава, преко Европске народне странке (ЕПП) као и преко радикалних десничарских политичких кругова у Европи уз кориштење знатних средстава, која потичу од криминала и корупције.

Очекивања су, да актуални високи представник у БиХ Кристијан Шмит донесе одлуку о забрани јавног дјеловања особама правоснажно осуђеним за ратне злочине и злочин геноцида, о одузимању грађанских права тим особама (забрана кандидирања и учешћа на изборима) што би им онемогућило обављање било које јавне функције и присутност на јавној сцени.

Таква одлука, стоји у анализи, би смањила напетости унутар БиХ и прекинула би даље понижавање и вријеђање жртава рата.

Што се тиче економских показатеља, констатује се да се у Федерацији БиХ одвија 3/4 економских токова у Босни и Херцеговини.

"Кичма економског система државе је Федерација БиХ, која је и у периоду корона кризе прошле године остварила буџетски суфицит од 120 милиона КМ. Преко криминалне и незаконите расподјеле прихода у Управи за индиректно опорезивање, којом у име Федерације БиХ и државе управља ХДЗ БиХ, више од 800 милиона КМ се годишње неоправдано и незаконито исплаћује ентитету Република Српска на штету Федерације БиХ".

Од тог износа један дио средстава намијењен је и за корупцију страних званичника, који дјелују против БиХ и њених грађана,  који као порески и други обвезници уплаћују та средства.

Даље се наводи да је истраживање показало да је 95% званичника ЕУ-а који раде у и вези с БиХ изложено корупцији, а на њу нису имуне ни америчке дипломате.

"Драган Човић и ХДЗБиХ блокирају формирање нове Владе Федерације БиХ односно имплементацију изборних резултата иако су избори одржани 2018., увјетујући формирање нове Владе Федерације БиХ доношењем новог изборног закона по њиховој жељи и мјери. Ради се о класичној намјерној опструкцији и дестабилизацији (учешће у обавјештајној операцији „Кула“), јер је Човићу јасно да се не може донијети нови изборни закон по његовој жељи и мјери, како би му се осигурало, да поновно буде изабран за члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа", каже се у анализи ИФИМЕС-а.

Такође, у дјеловању специјалних изасланика Маттхеwа Палмера и Ангелине Еицххорст, који покушавају у садашњој ратној атмосфери у БиХ постићи остварење циљева и интереса Драгана Човића и ХДЗБиХ и „преко ноћи“ донијети нови изборни закон детектиовани су високи корупцијски ризици, а наведено је и да опструкције постоје и код избора судија у Уставном суду Федерације БиХ, као и попуне Вијеће за заштиту виталног националног интереса ФБиХ...

Аналитичари сматрају, да ХДЗБиХ на овај начин држи све процесе у Дому народа Федерације БиХ под својом контролом. Један од главних циљева ХДЗБиХ и Драгана Човића је спречавање доношења законодавног оквира за опорезивање кладионичара, а у коначници оштећење буџета кроз тај вид неопорезивања. Неизбор судија је саставни дио је стратегије ХДЗБиХ за блокаду доношења свих закона, које не желе да се донесу. Зато и постоји „витални национални интерес кладионичара“. Циљ ХДЗБиХ је пљачка буџета односно избјегавање плаћања пореза, који би требали бити приходи буџета Федерације БиХ, а не челника ХДЗБиХ и његове олигархије. 

Такође, се наводи и систематско ометање правде од стране тужилаца у БиХ, који су у досадашњој пракси, ометали провођење правде у тој држави.

Аналитичари, према тој анализи, упозоравају да Република Српска намјерава послати у Брчко Дистрикт БиХ лаку полицијску бригаду са око 1000 специјалаца, која би херметички затворила ту територију и омогућила успостављање заштитног коридора између источног и западног дијела Републике Српске.

Супервизор Сцанлан је означен као лобиста Милорада Додика и СНСД-а и због тога предлажу увођење супервизије над његовим радом.

Што се тиче српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика цитира се његова реченица да је: „Судбина БиХ у дијалогу домаћих политичара у констелацији Ердоган, Вучић и Милановић“. Ту се, како се наводе аутори анализе,  подразумијева неизречени додатак у изјави „у садејству са Русијом“.

Аналитичари сматрају, да је иницијатива да ситуацију у Босни и Херцеговини рјешавају Србија, Хрватска и Турска у садејству са Русијом покушај елиминисања утицаја  САД-а као кључне земље за осигурање мира и стабилност у Босни и Херцеговини и региону.

Ради се, како наводе. о перфидном покушају институционалног увођења Русије и Турске на велика врата у Босну и Херцеговину и регион.

Констатује се да је Турска чланица Савјета за имплементацију мира (ПИЦ) и своје активности би требала координирати са чланицама ПИЦ-а и додаје да без те координације Турска ризикује да буде увучена у врло опасне акције прекрајања граница на Балкану, што је, како стоји у анализи, одмах осујећено.

Сматрају да је Тужилаштво БиХ обавезно по службеној дужности покренути поступке против домаћих и страних званичника, који раде на разбијању Босне и Херцеговине и који својим дјеловањем потичу оружани сукоб и угрожавају мир и стабилност односно дјелују неуставно и незаконито.

Аналитичари упозоравају на тешку сигурносну и политичку ситуацију у Босни и Херцеговини и чињеницу да кључне сигурносне пријетње Босни и Херцеговини не долазе само од Русије него од држава чланица ЕУ и НАТО као што су Хрватска, Мађарска, Словенија, Пољска, као и неких других држава. Те чињенице су озбиљно питање за челништво ЕУ и НАТО о улози њених чланица у потицању ратног сукоба у БиХ.

"Чињеница је, да је ситуација у Европи комплексна и преплетена полицентричним интересима и центрима моћи што значи да евентуални ратни сукоб у БиХ не би био локални или регионални него би захватио већи дио Европе...Уколико се не заустави деструктивно дјеловање Босна и Херцеговина иде убрзано од „нон-папера“ ка „пузајућем рату“ и сви у том ланцу, уколико се утврди њихова одговорност, могу бити санкционисани.

Босна и Херцеговина не би била доведена у постојећу ситуацију, да су институције правосуђа правовремено и одговарајуће реаговале против свих оних који крше устав и законе те угрожавају мир и стабилност у тој земљи", наведео је, у анализи ИФиМЕС-а.

(БН)