Извоз лани узлетио за 35 одсто у односу на годину раније

 - Вриједност увезене робе у БиХ у 2021. години у односу на годину раније порасла је за 27,9 одсто, а дошло је и до раста извоза из БиХ у односу на пандемијску 2020. годину од 35,7 одсто.

Босна и Херцеговина 22.01.2022 | 08:38
Извоз лани узлетио за 35 одсто у односу на годину раније

Из података Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) јасно се види да је током 2020. године, то јесте од почетка пандемије вируса корона у БиХ, дошло до значајног пада како увоза тако и извоза робе.

Према ријечима економских стручњака, у 2021. години забиљежени су добри резултати, ситуација се евидентно поправља те расте покривеност увоза извозом, која је сада достигла 66,1 одсто. Спољнотрговински робни дефицит, према подацима агенције за статистику БиХ, износио је 7,323 милијарде КМ.

Када је ријеч о очекивањима за ову годину, економски аналитичари наводе да је могуће, иако се очекује даљи тренд раста, да то успоре с једне стране нови талас вируса корона, а са друге стране енергетска криза и раст цијена финалних производа и услуга.

Иначе, током 2020. године, према подацима УИО БиХ, укупан увоз износио је 17,2 милијарде КМ, што представља пад од 13,4 одсто у односу на 2019. годину, када је увезена роба у износу од 19,8 милијарди КМ.

"Током 2020. године из БиХ је извезена роба у износу од 10,8 милијарди КМ, што је за 9,8 одсто мање у односу на 2019. годину, када је извезено 11,8 милијарди КМ", наводи се у подацима УИО БиХ.

Да је до значајног опоравка тржишта лани дошло, показује податак да је вриједност извезене робе износила 14,6 милијарди КМ.

"У истом периоду укупан увоз у БиХ износио је 21,9 милијарди КМ", подаци су Управе за индиректне порезе БиХ.

Када су у питању земље са којима БиХ има највећу спољнотрговинску размјену, ту нема великих промјена већ дужи низ година, јер највише робе се и увезе, али и извезе у земље региона као што су Србија и Хрватска, а такође велики дио спољнотрговинске размјене БиХ врши се и са земљама Европске уније.

Како је у разговору за "Независне новине" рекао Александар Љубоја, економски аналитичар, реално је очекивати да ће спољнотрговинска размјена БиХ расти те да покривеност увоза извозом буде што већа.

"Предуслов да једна економија буде здрава је када имате суфицит у спољнотрговинском билансу и треба тежити ка томе. Тежимо да ми извозимо робу која је више вриједна и да је то финална роба, а не сировине и полуфабрикати", рекао је Љубоја.

Додао је да је пандемија прије двије године учинила своје смањујући потрошњу као и оперативне активности у прерађивачкој индустрији која је увозила мање сировима, а трговина и туризам су сведени на нижи ниво.

"Прошле године ситуација се поправљала, позитивно је то што је покривеност увоза извором у сталном расту", казао је Љубоја.

Истакао је да би пети талас вируса корона током ове године могао угрозити тренд раста.

"Нови талас је десетковао радну снагу, посебно у прерађивачком сектору, гдје у појединим случајевима имате одсуство и до 30 одсто радне снаге и то се не дешава само нама, тако је у цијелом свијету", рекао је Љубоја, додајући да први квартал 2022. године неће донијети оно што је прогнозирано и очекивано.

Адмир Чавалић, економски аналитичар, навео је да је било очекивано да током 2020. године дође до пада спољнотрговинских активности те је истакао да је такође лоше када дође до пада вриједности увоза, исто као што је лоше када пада вриједност извоза.

"У 2021. години долази до значајног раста вањскотрговинске размјене, чак у неким мјесецима прелази претковид период од 2019. године. То значи да се глобална потражња опоравила", рекао је Чавалић за "Независне новине".

Додао је да су новонасталу ситуацију бх. извозници искористили, односно нове геополитичке услове земаља Азије, то јест Кине и земаља ЕУ.

"То се односи прије свега на раст транспортних трошкова, нарочито бродског транспорта и он је створио неки простор за домаће извознике да искористе ситуацију", навео је Чавалић.

Додао је да током ове године очекује тренд раста извоза, али и опоравак увоза.

"И прошле године, али и ове долази до опоравка увоза, јер је дошло до повећања потражње на домаћем тржишту", казао је Чавалић.

Истакао је да на пут тренду опоравка спољнотрговинске размјене могу стати енергетска криза, као и актуелна поскупљења финалних производа и услуга, у смислу да дестимулишу потражњу на домаћем тржишту.

"Међутим, мислим да то неће драстично утицати на опште тенденције када је ријеч о расту вањскотрговинске размјене", навео је Чавалић, додајући да је извоз носилац економског опоравка БиХ.  

(Независне Фото: Агенције/Илустрација) 

Коментари / 5

Оставите коментар
Name

Кад имас ниста

22.01.2022 11:48

Па добијес несто, колико је то повецање у процентима?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Хм!

22.01.2022 14:06

Осим дрвног асортимента и електричне енергије,шта ми то још извозимо? Ко је радио ова истраживања?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Давид

22.01.2022 14:40

Највеца вриједност сваке дрзаве је његово велицанстви ЦОВЈЕК.Тог цовјека,образованог,вриједног,паметног перспективног на својеврстан нацин извози ова дрзава.Наспрам њих то сто увозимо је безвриједно.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Хе хе хе

22.01.2022 15:04

Да није БиХ постала као СРБ економски див.Лидер у региону.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Силни.

23.01.2022 15:16

Систем вас лазе.

ОДГОВОРИТЕ