Горки дани слатке индустрије, скромна производња шећера

Индустрија шећера скромна је у Босни и Херцеговини, а шећерна репа више се ни не узгаја. Прошле године у БиХ је увезено 20 милиона килограма шећера мање у односу на исти период 2020. године, док је извоз пао за око 2,5 милиона килограма.

Босна и Херцеговина 17.01.2022 | 21:50

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, лани је у земљу увезено 85,5 милиона килограма шећера, у вриједности од 66,7 милиона КМ, док је годину раније за три милиона марака више увезено 105,2 милиона килограма те робе.

Када је ријеч о извозу, он је износио нешто више од 1,3 милиона килограма у вриједности од 1,2 милиона марака, док је 2020. године извоз износио 3,8 милиона килограма у вриједности од око 2,3 милиона КМ. Треба рећи да је из ових података видљиво да је и шећер, баш као и друге прехрамбене намирнице, у међувремену поскупио.

Према појединачним ставкама, прошле године највише је увезено шећера од шећерне трске или шећерне репе и хемијски чиста сахароза у крутом стању. Тачније, увезено је 76,8 милиона килограма у вриједности од 60,7 милиона марака робе. С друге стране, за нешто више од 1,05 милиона КМ из БиХ је извезено 981.147 килограма наведене робе.

На листи водећих тржишта за извоз налазе се земље региона Сјеверна Македонија, Хрватска, Србија, Црна Гора, али ту су и САД, Њемачка, Аустрија и Италија. Шећер је у БиХ стизао из Бразила, Француске, Мађарске, Њемачке, али и Србије, Хрватске и Црне Горе.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, рекао је за “Независне” да је са затварањем бијељинске “Шећеране” престала и потреба за узгојем шећерне репе.

“То је штета с обзиром на то да је шећерна репа једна од најрентабилнијих ратарских култура. Када смо имали, прије рата, активну шећерану, цијела Посавина и Семберија су узгајале шећерну репу на великим површинама и то је увијек било исплативо“, каже он.

И из Спољнотрговинске коморе БиХ кажу да је производња шећерне репе у нашој земљи престала прије 1992. године.

“Највећи проблем јесте недовољно развијена производња индустријског биља у БиХ која није потпуно заступљена ни у другим културама. Отежавајућу околност ствара и уситњеност посједа која не дозвољава адекватну масовну производњу и потребне количине ове сировине“, кажу у Комори.

Они додају да БиХ има властиту производњу шећера јер од 2008. године “Студен-Аграна” Рафинерија шећера у Брчком са капацитетом производње од 180.000 тона годишње снабдијева бх. тржиште овом основном прехрамбеном намирницом. Ова рафинерија, иначе, прерађује сирови шец́ер од шец́ерне трске у бијели кристални шец́ер.

Када говоримо о индустрији шећера, треба подсјетити да је шестогодишњи стечај бијељинске “Шећеране”, једине фабрике за прераду шећерне репе у БиХ, окончан у априлу прошле године након што је ово предузеће купила зворничка фирма “НСГ Рент” за три милиона КМ.

Такође, из Козарске Дубице, тачније Хемијске прераде кукуруза “Драксенић”, сва глукоза произведена у њиховим погонима извозила се ранијих година у Италију, док је данас тај некадашњи гигант у стечају. 

(Независне)