Хрватска: Пчеле у Загребу зује противзаконито?!

Иако урбано пчеларство у Хрватској није дозвољено, у Загребу за то пчеле не хају и безбрижно зује на Тргу бана Јелачића, око Сабора или у Максимирској улици.

Регион 16.01.2022 | 17:18

По сазнањима Хрватског удружења пчелара (ХУП) "Пчелињак" и Пчеларског дежурства, на јавним површинама у ужем центру хрватске метрополе без икаквог надзора обитава око 500 заједница пчела.

"Лани је у Загребу уклоњено око 150 ројева, годину прије више од 300", наводи Дражен Јерман, предсједник Удружења.

Ројеви се смјештају у свјетиљкама на главном градском тргу, било их је на вратима Сабора, а пронађене су чак и у стајном трапу једног авиона.

Недалеко од школа, у шупљини стабала у Максимирској улици, на само пола метра од трамвајске пруге, мирно су живјеле заједнице којих пролазници нису били ни свјесни.

"Толико о опасности од пчела", каже Јерман.

Појашњава да оне не нападају ако их не дирате, али ће своје станиште увијек бранити.

Но пчеле у Загребу, одмила зване "пургерице", по његовом искуству, изузетно су мирне и питоме, научене на људе и вреву. Због дрвореда липа, доста зелених површина и цвијећа које се континуирано залијева па нема прекида у вегетацији, ова вриједна бића у граду сасвим угодно живе.

"Људи одвајкада држе пчеле у оквиру својих окућница", говори Јања Филипи са Универзитета у Задру.

Некада је било уобичајено остављати мјеста на кућама гдје се очекивало да би се могле населити. Сваки дом који су одабрале сматран је благословљеним.

Одувијек су важне за опстанак и развој човјечанства, а њихови производи изнимно су цијењени. Осим тога, изврсни су индикатори квалитете живота, па би требало да будемо срећни што их налазимо у густо насељеним подручјима.

Међутим, њихов живот унутар хрватских градова није законски регулисан те испада да "пургерице" крше човјекова правила.

"Пчела ће у граду увијек бити, без обзира на забране. Уосталом, ја прва не желим живјети тамо гдје нема инсеката", наставља Филипијева.

Разумије осјећај страха од убода, "али и пси су опасни па их људи шетају градом".

Наиме, не покушава се озаконити 70 кошница у дворишту, већ држање тек једне или неколико заједница и то у договору са комшијама.

Осим тога, поновно увођење биолошке разноликости у урбане средине подстиче и Европска унија.

Јерман каже да је анкета међу Загрепчанима показала како 80 одсто грађана подржава урбано пчеларство, али градске структуре то још нису препознале.

"Забраном пчела у урбаном простору људе се не штите, већ долази до угрожавања у смислу да су изложени скривеним заједницама", увјерен је универзитетски професор у пензији Никола Кезић. Подржава озакоњење знајући колико рад с пчелама помаже људима, поготово онима с потешкоћама. Некима су пчеле насушна потреба, сматра он, па је жалосно што их прописи коче. Пчеларење пружа низ добробити за њих, али и друштво у цјелини. Пчеле у сваком погледу дјелују на човјека позитивно.

Опрашивачи су кључни за функционисање еко-система те безбједности производње хране и љекова. Међутим, посљедњих година пчелари широм свијета упозоравају на губитак великог броја пчелињих заједница.

"ЕУ улаже огроман новац у очување аутохтоних пасмина", наводи Филипијева.

Додаје да их у Европи има десетак пасмина пчела, али у појединим подручјима због увоза других пасмина, та се популација значајно онечистила.

"У Хрватској је аутохтона сива пчела чија заштита мора бити свеобухватна", сматра он.

Јерман упозорава да ће у граду увијек бити пчелињих заједница јер се не могу све измјестити. Зато требају помоћ људи. Додаје да постављање пчелињака на сигуран начин уз обиљежавање мјеста таблом, пружа могућност упозорења онима који се осјећају угроженима. Апелује на надлежне да што прије регулишу ово питање за које се струка залаже већ десетак година.

"Београд убрзано развија урбано пчеларство, у Берлину се нуди брендирани градски мед као сувенир. Што ми чекамо?", закључује Јерман.

(Агенције/ фото: Пиxабаy)