Новац зарађен шверцом дроге перу кроз некретнине

- Шверцери дроге имају добро изграђену инфраструктуру у смислу организовања транспорта, дистрибуције и продаје те прања новца, који најчешће инвестирају у некретнине у БиХ и региону.

Република Српска 15.01.2022 | 12:19

Истиче се то у документу Министарства безбједности БиХ под називом "Приједлог процјене пријетње од организованог криминала у БиХ у 2021. години", гдје су наведени бројни шокантни подаци, укључујући и онај да у БиХ расте потрошња дроге, а процјењује се да ће тај тренд бити и настављен.

На тржишту у БиХ, истакнуто је, присутне су готово све врсте дрога, а доминирају продукти канабиса, кокаин и синтетичке дроге.

У овом документу истиче се да, због лоше путне комуникације и конфигурације терена, руте кријумчара хероина највећим дијелом заобилазе БиХ, а у БиХ се мање количине хероина најчешће илегално транспортују из Турске.

"Организоване криминалне групе из БиХ имају већи број криминалних веза, како у сусједним земљама, тако и у земљама западне Европе. Баве се кријумчарењем наркотика у већим количинама, углавном хероина, с истока - из Турске, Авганистана и Пакистана", упозорено је у овом документу.

Када су у питању врсте наркотика, најчешће се кријумчари сканк, који је у посљедњих неколико година веома тражен на тржишту, а затим хероин и кокаин.

"Наркотици се превозе у изграђеним посебним просторима у транспортним возилима те непосредно преко курира, односно мула које преносе робу традиционалним начином преноса најчешће шумским путевима изван легалних граничних прелаза. Запажен је и тренд да се мигрантска популација све више користи за кријумчарење и дистрибуцију наркотика, дијелом како би отплатили дуг за њихово кријумчарење у земље крајњег одредишта", истиче се у овом приједлогу.

Притом, оперативни подаци показују да на подручју БиХ постоје организоване криминалне групе које учествују у међународном кријумчарењу кокаина који завршава на подручју западне Европе, након чега се растура и продаје широм Европе, а у БиХ долазе мање количине због малог тржишта и слабе платежне моћи конзумената.

"Тренд започет у претходним годинама у односу на кокаин је настављен, односно све је већа заступљеност држављана БиХ у међународним кријумчарским каналима кокаина. Углавном се ради о лицима настањеним у државама Јужне Америке и лицима настањеним у 'првим' дестинацијама пошиљки наркотика у Европи, а најчешће Низоземској, Шпанији, Њемачкој, Белгији и другим земљама у којима имају поморске луке у које се ова дрога допрема великим бродовима или мањим једрилицама", упозорено је у овом документу.

Истакнуто је и да се БиХ налази на рути транспорта канабиса и сканка, који улазе јужном рутом из Црне Горе у БиХ, гдје се један дио дроге дистрибуише у БиХ, а други дио кријумчари према Хрватској и другим државама Европе.

У задњих неколико година, како је наглашено, знатно је порастао број конзумената синтетичких дрога у БиХ, а забиљежене су и повећане количине ове врсте наркотика на нашем тржишту.

"Синтетичке дроге се веома често користе као средство плаћања других врста дрога и из тог разлога долазе на подручје земаља Балкана, гдје их замијене за друге врсте дрога које се враћају у ЕУ", наглашено је.

Криминалне групе сарађују тако што се директно састају или комуницирају преко модерне опреме, односно криптованих телефона, а у правилу користе друштвене мреже попут Фацебоока те апликације за слање порука као што су Скyпе, Вибер, WхатсАпп, Сигнал, Телеграм и друге, што отежава њихово праћење и откривање.

"Дистрибуција крајњим корисницима је врло разноврсна, али се углавном врши у угоститељским објектима, ноћним клубовима, на улици, а све више и путем Дарк wеба", наведено је у овом документу.

Евидентно је да и у вријеме пандемије није дошло до већих прекида у ланцу снабдијевања дрогом, што указује на брзо прилагођавање криминалних група новонасталој ситуацији у вези са производњом и кријумчарењем наркотика.

"БиХ све више од транзитне земље постаје земља крајње потрошње наркотика", наглашено је у овом документу, из којег се може закључити да су у БиХ од 2018. до 2020. године заплијењене око четири тоне дроге.

Да се новац зарађен дрогом често пере кроз некретнине сматра и стручњак за безбједност Радислав Јовичић, који истиче да су то информације којима и он располаже.

"Људи који се баве финансијама тврде да је најбоља могућност прања новца улагање у грађевински сектор јер је врло тешко утврдити  количину новца који је уложен у изградњу, рецимо, неке зграде. Евидентан је и пораст инвестиција у грађевински сектор. Ја бих волио да је то због економског статуса, али очигледно је да су ту укључене неке друге ствари", рекао је Јовичић за "Независне новине".

(Независне Фото: Илустрација)