ЕУ ломи копља око санкција Милораду Додику

Европска унија (ЕУ) ће на наредним састанцима размотрити могућности како реаговати конкретним мјерама против званичника РС који угрожавају Дејтонски споразум и функционисање државних институција Босне и Херцеговине (БиХ), најављено је у Бриселу.

Република Српска 11.01.2022 | 17:12

Петер Стано, портпарол ЕУ, је наговестио да ће се у француском граду Брест крајем ове недеље одржати неформални сусрет министара иностраних послова ЕУ и да ће се шефови дипломатије такође окупити на редовном састанку у Бриселу 24. јануара.

На једном или на оба сусрета ће се, према Становим речима, расправљати какав ће бити одговор ЕУ на насталу ситуацију у Босни и Херцеговини.

„Државе чланице интерно разговарају о томе како да приступе овоме и када је право време да искористимо све алате који су нам на располагању”, изјавио је новинарима Стано. Он је објаснио да је ЕУ до сада преносила поруку и позивала све кључне актере да се ангажују у превазилажењу кризе.

„Када сви напори пропадну тада ц́е државе чланице ЕУ одлучити када је право време да се користе одговарајуц́а средства”, навео је Стано.

Сједињене Америчке Државе су у 5. децембра донеле проширену листу санкција за дела корупције, којима је обухваћен и Милорад Додик, члану Председништва БиХ и лидеру Странке независних социјалдемократа (СНСД), водеће партије у бх. ентитету Република Српска.

“Дестабилизирајуће коруптивне активности Милорада Додика и покушаји урушавања Дејтонског мировног споразума, мотивисани властитим интересом, угрожавају стабилност Босне и Херцеговине и целе регије”, саопштио је о санкцијама подсекретар америчког министра трезора за тероризам и финанцијске обавјештајне службе Брајан Е. Нелсон.

САД су тиме прошириле постојеће санкције из 2017, док ЕУ већ од 2011. има постављен оквир за увођење санкција у БиХ. ЕУ се, међутим, иако су неке од чланица то тражиле, није придружила новим америчким санкцијама.

Званичници Европске уније су, под условом да остану анонимни, за Радио Слободна Европа (РСЕ) рекли да је време за „брутално кажњавање” Милорада Додика. Међутим, како је речено, постоји проблем у недостатку јединственог става, пре свега због тврдог противљења Мађарске.

Цамилле Церисе Гессант (Камил Сериз Жесан), заменица главног и одговорног уредника у европској новинској агенцији Агенце Еуропе, која покрива питања проширења такође сматра проблематичном чињеницу да у ЕУ нема јединственог става када су у питању санкције.

„Ако се Немачка заложи за мере, Мађарска је вец́ рекла да ц́е гласати контра мера против Додика. Санкционисање мање важних људи било би неефикасно. Европска комисија би сама по себи могла да смањи нека средства помоћи, али пошто су средства за целу земљу, мислим да би могло бити компликовано циљати само један део и да ц́е оштетити људе а не политичаре”, рекла је за РСЕ Гессант.

Она је мишљења да Европљани вец́ разговарају о ситуацији у Босни, али „као што је познато ЕУ увек треба времена да одлучи”, а посебно када је реч о суседству.

„Вец́ постоји правни основ да се усвоје санкције, али не знам да ли је довољна реторика да се донесу мере или су им потребне и чињенице”, сматра Гессант.

Које мере ЕУ су на столу?

У саопштењу које је у понедељак 10 јануара издала Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) упозорава се да, ако се ситуација додатно погорша, „ЕУ има широк распон мера на располагању, укључујући постојећи оквир санкција, као и ревизију укупне (финанцијске) помоћи ЕУ“.

Петер Стано је новинарима изјавио да ЕУ има на располагању „широк обим мера” а не само два сегмента која се тичу укидања финанцијске помоћи или санкција.

„Можемо са определити за потпуну изолацију – за игнорисање. Побринути се да ова особа (Додик) буде потпуно по страни. Можемо циљати људе или институције око њега”, каже за РСЕ један европски извор упућен у процес. Овај извор подвлачи да у било каквом одлучивању треба имати на уму које мере могу утицати на људе у БиХ јер се не жели кажњавати грађане.

За многе у Бриселу конкретне санкције би биле најадекватнији одговор на акције, међутим, ради се о веома компликованом процесу у одлучивању, поготово када се све државе ЕУ не слажу за овом идејом.

Укидање финанцијске помоћи, према званичницима ЕУ, је најмање пожељна опција за Брисел, јер би се тиме погодили грађани Босне и Херцеговине а не лично Милорад Додик.

Оквир санкција и без консензуса у ЕУ?

Постојећи оквир санкција који је на снази од 2011. године је практично празан папир на који се евентуално могу додати имена оних особа за које се сматра да угрожавају функционисање државних институција БиХ и активно раде на дестабилизацији земље.

Међутим, у тексту усвојеног оквира из прошле декаде није конкретно наведено на који начин би се евентуално додавала имена санкционисаних особа, односно, да ли би за то био неопходан консензус држава чланица или могуће гласање квалификованом већином у ЕУ. Квалификована већина у процедурама ЕУ подразумева гласање 55 одсто држава чланица које представљају 65 одсто укупног броја популације ЕУ.

Текст овог оквира санкција, који је усвојен, како кажу наши саговорници, у потпуно другачијем контексту и другачијој ситуацији која је тада владала, сада је тема расправе на нивоу правних експерата, који разматрају могућности како би се могло ићи даље.

„Правно је могуће да се изгласају санкције само са квалификованом већином јер текст оквира је у овом смислу нејасан: не спомиње нити консензус нити квалификовану већину”, тврди један правни експерт.

Извори из ЕУ не негирају да је ова опција, у правно смислу могућа али подсећају да у пакси, када постоје овакви нејасни текстови докумената, државе чланице увек настоје да постигну консензус.

Одлука о начину гласања о могућим санкцијама у оквиру постојећег оквира сада је на земљама чланицама ЕУ.

Више европских извора на искључују могућност да се иде ка гласању са квалификованом већином, ако Мађарска настави да прети ветом.

Немачка, како је речено за РСЕ, је тврдо при ставу да се Додик мора санкционисати, те ради на убеђивању осталих земаља чланица које нису потпуно сигурне да су санкције најбољи одговор на кризу. Осим Мађарске која је најгласнија, како се сазнаје, има још неколико држава чланица ЕУ које и даље оклевају.

(Вијести / РСЕ)