Референдум – шанса за прекретницу у правосуђу Србије

У Републици Србији ће се 16. јануара 2022.године одржати референдум о измјенама устава у подручју правосуђа, што је предуслов за реформе у евроинтеграцијском процесу. Измјене се тичу избора судија и тужилаца и требале би да омогуће независност правосуђа што је један од услова за реформе у подручју владавине права које су у досадашњем преговарачком процесу успоравале Србију у процесу евроинтеграција. Референдумско питање гласи: „Да ли сте за потврђивање акта о промјени Устава Републике Србије?“.

Србија 10.01.2022 | 17:52

Предложеним промјенама Устава биће искључено учешће политике приликом одлучивања о избору судија, јер је предвиђено да судије и предсједнике судова бира искључиво Високи савјет судства, док ће тужиоце бирати Високи савјет тужилаца. Високи савјет судства имат ће 11 чланова - шест судија које бирају судије, четири истакнута правника које бира Народна Скупштина Републике Србије и предсједник Врховног суда. У избору судија више не учествују министар правде, предсједник Скупштинског Одбора за правосуђе, али ни предсједник Врховног касационог суда, који ће се звати као некада - Врховни суд. Укида се пробни мандат судија на три године, што је био један од највећих недостатака у важећем Уставу. Високи савјет тужилаца састојат ће се од 11 чланова, од којих пет бирају главни јавни тужиоци, четири бира Народна Скупштина Републике Србије из редова водећих правних стручњака на приједлог Одбора за правосуђе двотрећинском већином, а по положају чланови ће бити Врховни јавни тужилац и министар/ка правде. 

Венецијанска комисија дала је позитивно мишљење на предложене уставне амандмане, наводећи да су у складу са европским стандардима. Венецијанска комисија поздравила је у новембру 2021. нови приједлог Закона о референдуму и народној иницијативи и саопштила да „у потпуности или дјеломично слиједи већину кључних препорука из претходног хитног мишљења“. Венецијанска комисије изразила је жаљење што је измјена Закона започела тек када је референдум о Уставу „постао неизбјежан“.

Републичка изборна комисија (РИК) објавила је, да је укупан број гласача у Србији на предстојећем референдуму о уставним промјенама 6.510.233. Остаје још увијек отворено питање гласања на Косову, јер су власти у Приштини саопштиле да неће дозволити одржавање референдума за грађане који су држављани Србије и желе учествовати на референдуму.

Аналитичари сматрају, да предстојећи референдум о уставним промјенама, које се тичу правосуђа може представљати прекретницу у реформи и развоју правосудног система и допринијети стварању модерног правосудног система. О именовању судија и тужилаца више неће одлучивати политика него Високи савјет судства и Високи савјет тужилаца што ће Србију придружити модерним државама ЕУ. То ће сасвим сигурно утјецати на повећање правне сигурности што ће посљедично утјецати и на ниво страних инвестиција и уопште побољшање економског амбијента, који може осигурати даљи просперитет Србије. При томе су и даље присутни корупцијски ризици, који се могу умањити именовањем професионалних, стручних, моралних и одговорних кандидата за чланове Високог савјета судства и Високог савјета тужилаца кроз јаван и транспарентан поступак. 

Отварање новог кластера – шанса за убрзање пута у ЕУ

На међувладиној конференцији у децембру 2021.године, Србија је отворила кластер број 4 - Зелена агенда и одрживо повезивање, који се састоји од четири преговарачка поглавља (Транспортна политика, Енергетика, Транс-европске мреже и Животна средина и климатске промјене). Отварање четири преговарачка поглавља уноси више динамике у приступне преговоре. Посебно је важно отварање поглавља о животној средини, јер ће то бити потицај рјешавању нагомиланих еколошких проблема.

Европски комесар за сусједску политику и проширење Оливер Вархелyи сматра, да се са међувладине конференције шаље снажан политички сигнал ЕУ о њеној посвећености уласку Србије у ЕУ. “Преговори о приступању напредују и ЕУ одговара на напредак земље. Отварање преговора о поглављима значи да сада могу почети значајни преговори о тим областима. То значи да напоран рад треба не само да се настави, већ и да се појача[2]”.

Вархелyи је поновио да ће дијалог о нормализацији односа са Косовом, бити одредница како ће се одвијати преговарачки процес између Београда и Брисела.

Високи представник ЕУ за вањску и сигурносну политику Јосеп Борелл је поводом отварања кластера број 4 нагласио је, да је важно да Београд настави да ради на владавини права, усклађивању са вањском и сигурносном политиком ЕУ и дијалогу са Приштином.

Аналитичари сматрају, да је важно да је Србија отворила кластер број 4 што представља снажну мотивацију за европски интеграцијски процес послије скоро двије године застоја, за којег је прије свега одговорна ЕУ. Србија има најснажнији кадровски и политички потенцијал, да као прва држава у региону заврши преговоре са ЕУ уколико у Бриселу за то постоји политичка воља, јер је процес проширења првенствено израз политичке воље за проширењем у државама чланицама ЕУ. Предсједник Србије Александар Вучић је успио одговорност за опструкцију у дијалогу између званичног Београда и Приштине пребацити на власти у Приштини, који једино желе дијалог са унапријед познатим резултатом – признањем. 

Цхристопхер Хилл: Србија кључна за стабилност Балкана

Србија је своју регионалну и међународну позицију оснажила кроз иницијативу „Отворени Балкан“, коју је покренуо предсједник Србије Александар Вучић (СНС) заједно са премијерима Сјеверне Македоније и Албаније Зораном Заевим (СДСМ) и Едијом Рамом (ПС). Иницијатива је добила снажну подршку првенствено САД, али и ЕУ као начин за убрзање пута ка чланству у ЕУ, а не његова замјена. 

О кључној улози Србије у региону свједочи и изјава новоименованог амбасадора САД у Србији Цхристопхера Хилла, који је рекао да је „Србија кључна за стабилност и напредак на Западном Балкану. Напредак Србије је кључан за постизање стратешког циља Сједињених Држава да се ревитализују наши европски савези, подрже демократија и владавина права, унаприједи економска сарадња и рјешавају глобални и регионални изазови. Сједињене Државе су и даље посвећене продубљивању билатералних односа са Србијом кроз даљу политичку, економску и сигурносну сарадњу[3]“.

Аналитичари сматрају, да је најважније осигурати трајан мир и дугорочну стабилност у региону, а то се може остварити преко регионалне иницијативе „Отворени Балкан“, кроз окончање дијалога између званичног Београда и Приштине и имплементацију Бриселског и Wасхинтонског споразума. Предсједник Србије Вучић успио је направити квалитативни помак, јер је Србија од објекта међународних односа постала његов субјект. То је потврдио и Самит Покрета Несврстаних у октобру 2021. у Београду на којем су се окупили високи представници из више од 100 држава и представља највећи мултилатерални скуп у Европи у 2021.години и један од највећих у свијету. 

Истраживања и експлоатација рудних богатстава – развојна шанса Србије

Србија је земља богата бројним природним ресурсима. То су потврдила и истраживања, која су константо рађена послије Другог свјетског рата на територији Србије све до данас. Активности на истраживањима и експлоатацији рудних богатстава су биле посебно интензивне за вријеме владавине Бориса Тадића и Демократске странке (ДС). У Србији се тренутно на више од 40 локација врше истраживања различитих природних богатстава. 

У посљедње вријеме највећа пажња је усмјерена ка истраживањима литија, који се налази на територији западне Србије. Налазишта литија се налази и на територији Босне и Херцеговине. Према процјенама Србија и Босна и Херцеговина имају око 10% свјетских залиха литија.  Земља која се домогне литија постаје глобални играч на тржишту. С обзиром да се ради о стратешкој сировини држава постаје стратешки партнер. Литиј има високу тржишну вриједност и цијену, која ће расти. Технологије како доћи до литија су врло сложене и због тога је важно поштовати и имплементирати високе технолошке и еколошке стандарде.

Аналитичари сматрају, да Србија која има богате рудне ресурсе те ресурсе треба и даље истраживати и одговорно експлоатирати. При томе наводе случај Арапа и арапских држава на Блиском истоку, који су кренули са истраживањима и експлоатацијом нафте, која их је лансирала на свјетску сцену као важне играче. Шта би се десило, да су Арапи одбили истраживања и експлоатацију нафте? Гдје би сада били?

Због тога је важно успоставити партнерство са ЕУ, САД али и неким другим земљама, јер то може бити и начин да се убрза пут Србије ка чланству у ЕУ, наравно уважавајући најмодерније стандарде, који постоје у тој области. Свијет се налази пред кризом несагледивих посљедица, тежом од пандемије корона и због тога је од изузетне важности да државе доносе правилне стратешке одлуке, да се позиционирају у складу са новим геополитичким промјенама. Политичари се не смију играти са судбином државе и њеном будућности, јер се поставља смисао постојања природних ресурса уколико их не знате или не желите на одговарајући начин користити.

Инциденти на етничкој основи

Међународни институт ИФИМЕС је упозоравао у својим анализама, да је дошло до упада у сигурносно-обавјештајни и одбрамбени систем Републике Србије. Предсједник Србије Александар Вучић је детектирао и осујетио те негативне појаве и предузео одговарајуће мјере на њиховом сузбијању, али још увијек недовољне. Потешкоћу представља повезаност појединих носиоца истакнутих државних функција, који заједно са једним дијелом међународног фактора раде на дестабилизацији Србије са циљем уклањана са власти предсједника Србије Александра Вучића.

У посљедње вријеме дошло је до интензивних инцидената у којима су мета грађани бошњачке националности и исламске вјероисповијести. Иако се ради на сталном унапређењу и афирмацији мањинских етничких заједница број инцидената се повећава посебно када је у питању бошњачка заједница. Односи између Срба и Бошњака кључни су за стабилност и будућност Босне и Херцеговине. Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије покренуло је дисциплински поступак против 12 припадника Управе граничне полиције у Прибоју који су понашањем ван службе и униформе вријеђали грађане друге вјере и националности.

У постојећој ситуацији је важно, да је предсједник Србије Александар Вучић најавио посјету општини Прибој да би се спустиле нарасле међунационалне тензије и предузеле конкретне мјере у вези с тим, те се обезбиједила пуна сигурност за све грађане Србије. 

Аналитичари сматрају, да се недавни инциденти, који су усмјерени према Бошњацима највећим дијелом могу повезати са активностима упада у сигурносно-обавјештајни и одбрамбени систем Србије и чињеници да у њему учествују и носиоци важних државних функција, који са једним дијелом страног фактора заједнички раде на дестабилизацији Србије. Држава је дужна осигурати заштиту свим својим грађанима без обзира на етничко, вјерско и друго поријекло и то је не ослобађа одговорности у постојећој ситуацији.

Процјене су, да ће доћи до интензивирања напада са етничком или вјерском позадином како се буду приближавали парламентарни и предсједнички избори у Србији 3.априла 2022.године што од државе Србије тражи хитно дјеловање, јер је тиме нападнут и угрожен њен сигурносно-обавјештајни и одбрамбени систем што може одвести државу у нежељеном смјеру – потпуној дестабилизацији. Због тога је важно да држава Србија подузме интензивне активности на „чишћењу“ сигурносно-обавјештајног и одбрамбеног сектора и одстрани „инфициране“ кадрове, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.

(БН)