Због јефтиног сјемена лошија и домаћа храна

Година на измаку била је врло шаролика и, показало се, врло лоша за пољопривредну производњу у Босни и Херцеговини.

Република Српска 04.01.2022 | 21:50

Због јефтиног сјемена лошија и домаћа храна

Од почетка године пољопривредници су имали проблеме. Прво су били мраз и киша, затим суша, а све је зачинило и велико поскупљење сјемена и ђубрива.

“На почетку године, када смо очекивали повољне услове за клијање и ницање јарих култура, било је хладно и кишовито вријеме. Послије тога је услиједила жетва пшенице, која је дала доста солидне приносе упркос суши, а и доста повољне цијене за пољопривредне произвођаче.

Суша, која је била током љета, причинила је штете кукурузу и соји, тако да је ту дошло до значајног смањења приноса, међутим, високе цијене у откупу су обећавале да би ситуација за пољопривреднике могла бити добра.

Ипак, недостатак количина није се коначно капитализовао. Кад смо опет помислили да ћемо нешто остварити и извући се, дошло је до наглог поскупљења минералних ђубрива за јесењу жетву, сјеменског материјала и тај тренд се и даље наставља уз несташицу“, казао је за Клиx.ба Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске.

С обзиром на лошу годину у свим гранама пољопривреде, Маринковић каже како је евидентан тренд смањења броја пољопривредника, али истиче и како се такав тренд биљежи посљедњих неколико година. Међутим, новија дешавања воде ка томе да пољопривредна производња још више опада, као и вриједност те производње, а и све је мање оних који желе да се баве овим послом.

“Сада покушавамо осигурати неке повољне количине минералног ђубрива за прихрану пшенице прије свега, с обзиром на то да је сјетва обављена готово без ђубрива или са врло малим количинама. Уколико не прихранимо још додатно азотним ђубривима, приноси ће бити врло мали, цијена ће бити висока и све то ће се опет одразити на хљеб и брашно, али и на све остало.

Поскупљење струје које је најављено и које ће привредници плаћати, опет ће се преломити преко леђа пољопривредника, а и преко леђа крајњег потрошача и ако не успијемо осигурати те додатне количине ђубрива за наредну сјетву кукуруза и уљарица, не треба пуно памети да би се закључило шта нас очекује наредне године“, упозорио је Маринковић.

О важности производње домаће хране говори се већ годинама, а посебно је то видљиво од почетка пандемије и затварања граница.

Међутим, упркос тој чињеници, изгледа да домаћа власт и даље не разумије да ту домаћу производњу мора подстицати и стимулисати, помоћи јој да опстане, поготово у овако тешком периоду за пољопривреду, када су цијене апсолутно свега знатно порасле и када је велики број пољопривредника због тога на рубу опстанка.

Да ли ће се шта промијенити у наредном периоду и да ли ће нам 2022. година донијети мало више свијести и савјести о томе, сазнат ћемо убрзо.

(Клиx)