Не изненађују напади на иницијативу "Отворени Балкан"

Не изненађују напади на саму иницијативу али и носиоце те иницијативе првенствено на председника Србије Вучића. И Шуман је имао противнике због идеје о уједињеној Европи.

Србија 03.01.2022 | 20:38

Пише: Зијад Бећировић, директор Института ИФИМЕС из Љубљане

Неспорно ковид-19 постао је константа наших живота и обележио је и прошлу годину у свим деловима света. Ипак се могу издвојити догађаји, који су оставили неизбрисив печат у прошлој години.

Сасвим сигурно повлачење америчких војних снага, после 20-годишње инвазије на Авганистан, представља догађај који је засенио многе друге у свету. Повлачење има дубоко значење и симболику и представља својеврсну преломницу у међународним односима и за позицију САД на светској политичкој сцени.

Не ради се о обичном повлачење, него о повлачењу које ће имати далекосежне последице на међународне односе и преустрој досадашњег светског поретка. Те последице већ су видљиве кроз геополитичко и стратешко преслагивање по бројним питањима као што су Украјина, Сирија, Либија, Јемен, ЕУ, али и Западни Балкан. 

Међутим, један догађај у нашем региону био је светског карактера и значаја. Ради се о обележавању 60 година од оснивања Покрета несврстаних и самита тим поводом одржаног у Београду којем су домаћини били Србија и Азербејџан. На самиту у октобру прошле године било је више од 100 делегација и оправдано је добио епитет највећег мултилатералног догађаја у Европи и једног од највећих у свету.

Фото: Косовоонлине

Самит несврстаних је био посебно важан за Србију и за процес ребрендирања те државе којег успешно води председник Александар Вучић. Репозиционирање Србије у регионалним и међународним односима свакодневно бележи напредак. Квалитативни помак је направљен у томе, да је Србија од објекта међународних односа постала његов субјект. 

Ипак регионална сарадња нам је далеко ближа. Ту је на првом месту регионална иницијатива „Отворени Балкан“, која је под тим именом заживела крајем јула 2021. Без имало претеривања може се рећи да је иницијатива „Отворени Балкан“ у рангу идеје Роберта Схумана о уједињеној Европи, која је започета кроз оснивање Европске заједнице за угаљ и челик и која је била претеча данашњој Европској унији. Због тога председник Србије Александар Вучић и премијери Северне Македоније и Албаније Зоран Заев и Еди Рама заслужују да им се одају највиша признања за ту визионарску иницијативу и храброст да се упусте у њену реализацију у турбулентном  времену и  окружењу, које се супротставља углавном свему што је окренуто сарадњи, прогресу и будућности.

Фото: Тањуг

Не изненађују напади на саму иницијативу али и носиоце те иницијативе првенствено на председника Србије Вучића. И Шуман је имао противнике због идеје о уједињеној Европи. Напади на Вучића ће бити још изразитији како се буду приближавали избори у Србији, који ће бити историјска прекретница, јер ће се одлучивати о њеној будућности, да ли Србија да настави са реализацијом „економског чуда“ и снажним корацима да граби ка будућности или ће то бити повратак у стара лоша времена нестабилности, назадовања, изолације и економске заосталости. 

Протеклу годину су обележили инциденти на административним прелазима Брњак и Јариње због, по много чему, непотребног увођења пробних регистарских таблица од стране власти у Приштини за возила из Србије и она која имају српске регистарске ознаке на Косову. То је била и својеврсна провокација да се изазове председник Србије Александар Вучић и оптужи да дестабилизацију региона. Та провокација није успела. Напета ситуација која је претила избијањем оружаног конфликта је спречена посредовањем ЕУ и суспензијом такве одлуке. 

Фото: Косовоонлине

Александар Вучић је направио други маневар и успео дипломатским активностима да одговорност за фијаско дијалога између званичног Београда и Приштине буде адресиран на Приштину.

То су догађаји који су највише обележили свет и регион. Дијалог између Београда и Приштине морао би се интензивирати у 2022.години, јер ће даља опструкција довести до његов коначног фијаска и могућности премештања дијалога под окриље УН-а. Не буде ли квалитативног и конкретног помака у дијалогу, а то је потпуна имплементација Бриселског споразума и формирања Заједнице српских општина (ЗСО), остаје једина могућност да се дијалог води уз посредовање УН-а. Поједине политичке активности Милорада Додика у Босни и Херцеговини отежавају позицију Србије, а посебно положај Срба на Косову и формирање ЗСО. Регионална иницијатива „Отворени Балкан“ и у 2022.годину биће кључна за будућност региона и представљат ће кичму будућих регионалних односа, а мир и стабилност не смеју имати алтернативу. Регион је поново у глобалном фокусу, и то наравно треба искористити у позитивном контексту.

(Косовонлине)