Плате радника у БиХ међу најмањим у Европи

Просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини, која износи 492 евра, је међу најмањим у Европи и представља одраз лоше економске ситуације у нашој земљи. Ако се упореди са богатим Западом, радник у Босни и Херцеговини прима чак десет пута мању плату него у Швајцарској односно шест пута мање него у Њемачкој.  

Упркос процјени власти Босне и Херцеговине да се економија опоравља, да расту плате, званична статистика показује да је животни стандард радника у БиХ на самом дну европске љествице, али и у региону. 

Просечна мјесечна плата у Босни и Херцеговини је 492 евра. 
У Словенији је просјечна плата 1.290 евра што је два и по пута више него у БиХ. У Хрватској је 965 евра, у Мађарској 857, Румунији 708, Бугарској 605 евра. Радник у Србији прима просјечну плату од 555 евра, у Црној Гори 527 евра. Изузев Сјеверне Македоније, у којој плата износи 458 евра и Албаније са 364 евра,  све остале земље у региону имају просечне зараде веће него у БиХ.  

Босна и Херцеговина знатно заостаје и за развијеним земљама у западној Европи. У миљеу богатог запада, на самом врху су Швајцарска, Њемачка и скандинавске земље. 

У Швајцарској радник добија  4.717 евра што је десет пута више него у БиХ.  
У корак са Швајцарском иде и Данска са просјечном платом од 3.562 евра и Норвешка са 3.313 евра.  
Евидентан је велики одлив радне снаге из Босне и Херцеговине у Њемачку, гдје радник из БиХ у старту може да заради скоро шест пута више, односно 2.913 евра. 
Од 2.400 до 2.700 евра просјечне плате су у Француској, Финској, Аустрији и Шведској.  

Иако су у протеклих неколико година, нарочито у доба пандемије, претрпјеле економски крах, привреда и јавни сектор у земљама југа Европске уније исплаћује својим радницима три пута више него у Босни и Херцеговини.

Радник у Шпанији прима у просјеку 1784 евра, у Италији 1752 евра, у Грчкој 1116 евра. Једино земље из некадашњег источног блока, а које су сад дио Европске уније, исплаћују просјечну плату мању од 1.000 евра. 

Економски аналитичари указују да су зараде грађана одраз реалне ситуације у којој се налази домаћа привреда. Политичка нестабилност, притисак дугова и неконтролисани увоз, уз тржиште рада са великим бројем неквалификоване радне снаге, тешко да може подићи продуктивност, а тиме и плате, указују послодавци.  

(БН)