Преговори о кредиту с руском банком с 'црне листе'

Руска агенција за осигурање извозних кредита и инвестиција (Ексар / ЕXИАР) послала је властима у Босни и Херцеговини(БиХ) понуду да кредитира изградњу аутопута од Сарајева до Београда, потврђено је за Радио Слободна Европа (РСЕ) из Министарства промета и комуникација БиХ.

Босна и Херцеговина 30.12.2021 | 16:05

Руска агенција за осигурање извозних кредита и инвестиција (Ексар / ЕXИАР) послала је властима у Босни и Херцеговини(БиХ) понуду да кредитира изградњу аутопута од Сарајева до Београда, потврђено је за Радио Слободна Европа (РСЕ) из Министарства промета и комуникација БиХ.

Ексар је, с мноштвом руских банака, институција, компанија и појединаца, на “црној листи” америчког Министарства за трезор и финанције.

Једини дионичар Ексара је руска Државна развојна корпорација ВЕБ.РФ, која је некад пословала под именом Внесхецономбанк (Вањска економска банка). Ова банка је, осим под америчким, и под санкцијама Европске уније (ЕУ).

Институцијама, компанијама и појединцима из Сједињених Америчких Држава (САД) и земаља ЕУ забрањено је свако пословање с Ексаром, односно Внесхецономбанк од 2014. године, кад је Руска Федерација анексирала украјински Крим.

Владе ентитета Федерације БиХ (ФБиХ) и Републике Српске (РС) с овом руском агенцијом разговарају о условима финансирања пројекта чија вриједност се процјењује на три до четири милијарде евра.

На челу банке руски премијер

Предсједавајући Управног одбора руске Државне развојне корпорације ВЕБ.РФ је шеф руске владе, Михаил Мишустин. Прије њега су на тим функцијама били Дмитриј Медведев и Владимир Путин.

Директор ВЕБ.РФ банке је од 2018. Игор Шувалов, први замјеник Путина и Медведева у периоду у ком су били премијери Русије од 2008. до 2018.

“Основна сврха Ексарових активности је подржати извоз високе технологије и улагања у иностранству кроз осигурање од пословних и (или) политичких ризика, за извоз руске робе и услуга и помоћ извозно оријентисаним малим и средњим подузећима при уласку на нова тржишта”, наводи се на званичним интернетским страницама Ексара.

Ексар, према званичним подацима објављеним на интернетској страници ове агенције, располаже с нешто више од 767 милиона евра “ауторизираног капитала”. Међутим, државне гаранције којима управља ова агенција износе близу 18 милијарди евра.

Замјена за турски капитал

Министарство промета и комуникација БиХ није одговорило на питање РСЕ откуд изненада руске финанцијске институције у послу изградње аутопута кроз БиХ.

Прије три године, Република Турска обећала је да ће “у стопостотном износу финансирати цијели пројект без икаквог учешћа БиХ”. То је 2018.године најавио тадашњи члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић након сусрета с предсједником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом.

Војин Митровић, министар промета и комуникација БиХ, на конференцији за медије 29. децембра саопштио је да ће Русија финансирати, Турска градити, а бх. ентитети враћати руски кредит.

“Турци преговарају о комерцијалном уговору. То је практично био задатак турске владе, да обезбиједи финансирање. Понуђени су одређени услови. Мислим да су у овом тренутку почели разговори око услова самог финансирања, самог тог кредита од стране руске државне агенције”, казао је Митровић.

Митровић је појаснио да, “кад је ријеч о дијелу кроз Републику Српску, власти односно Министарство финансија и Аутопутеви РС, преговарају са руском државном агенцијом око услова финансирања, а о дијелу кроз Федерацију БиХ федералне власти надлежне за задуживање”.

На питање има ли било каквих података о финансијском моделу, односно колики је износ који нуди ова руска државна агенција БиХ, је ли ријеч само о осигурању турског улагања или кредиту за комплетан аутопут или нечем трећем, из Министарства промета и комуникација БиХ су навели да ће то бити познато “кад се заврши израда пројектне документације за обје трасе”.

Из ентитетских министарстава финанција до објаве овог текста нису одговорили на упит РСЕ о томе шта су понудили из Русије.

Деценијски дуг сан о путу између Сарајева и Београда

Идеја о повезивању Сарајева и Београда аутопутом или брзом цестом стара је деценијама. О њој се говорило након Другог свјетског рата, у вријеме кад се градио аутопут “Братства и јединства” од Загреба до Београда, завршена 1963. Због конфигурације терена оцијењена је неисплативом.

Република Турска се током Трилатералног пословног форума БиХ-Србија-Турска крајем октобра 2016. понудила да то реализује.

“То није само пут. То је пројекат мира”, нагласио је предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоан (Рецеп Таyyип Ердоğан) објављујући вијест о “епохалном” пројекту. Одмах је најављено да ће на њему радити турске грађевинске компаније.

Турска је тад понудила да “у стопостотном износу” финансира комплетан пројект, а на властима у Сарајеву и Београду је било да усугласе правац.

Из ентитета Република Српска су инзистирали да иде од Сарајева преко Подроманије према источној Босни и Вишеграду који граничи са Србијом. Друга варијанта овог правца била је од Сарајева до источне Босне, па низ ријеку Дрину према сјеверу и Бијељини.

Други ентитет, Федерација БиХ залагала се за правац од Сарајева до Зенице, гдје је већ изграђена аутоцеста, па даље према сјеверу, Тузли, Брчком и Бијељини гдје би прешла у Србију.

Заступнички дом Парламента Федерације БиХ је у јулу 2017. усвојио овај приједлог трасе, а тадашњи министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић је поручио да Влада РС не жели уопће разговарати о трасама, осим оне од Сарајева до Вишеграда “коју је РС уцртала у стратешке документе”.

У једном тренутку на столу је било 20 приједлога. Србија је поручила да је спремна градити било којом трасом коју одреди БиХ. Након тога је Анкара понудила рјешење.

Договор Ердоан, Изетбеговић и Вучић

Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоан, предсједник Србије Александар Вучић и тадашњи члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић састали су се почетком 2018. у Истанбулу и договорили да ће се градити обје дионице - “прстенасти” аутопут или комбинацију аутопута и брзе цесте “овисно о комерцијалном елементу”.

“То је сјајан пројекат, који би био изведен без кредита, без икаквог учешћа БиХ. Практично, за нас бесплатно”, саопћио је 29. јануара 2018. Изетбеговић, који је и предсједник владајуће бошњачке Странке демократске акције (СДА).

Почетком 2019. године договорено је да иде траса од Сарајева према сјеверу за Зеницу, па преко Жепча, Тузле, Брчког и Бијељине за Кузмин у Србији, те траса од Сарајева према источној Босни преко Пала и Рогатице, Вишеграда до Вардишта у Србији, с конекцијом од Пала за Горажде.

Тад је саопштено да је на траси кроз БиХ потребно изградити 133 моста укупне дужине од 25,8 километара, као и 53 тунела укупне дужине од 37,5 километара. Укупна вриједност пројекта је процјењивана на три до четири милијарде евра.

Турска компанија Тасјапи (Тасyапи) и Влада Србије потписали су прије три године комерцијални уговор за пројектирање и изградњу прве дионице од Сремске Раче до Кузмина, на западу Србије, вриједан 250 милиона еура, с новим мостом преко ријеке Саве. Такође, и израду пројектно-техничке документације за дионицу од Пожеге до Котромана у централном делу земље. Утврђено је да ће се пројекат финансирати кредитом турске Еxим банке и буџета Србије.

Вучић и Ердоан, с предсједавајућим и члановима Предсједништва БиХ Жељком Комшићем, Милорадом Додиком и Шефиком Џаферовићем отворили су радове код Сремске Раче на сјеверозападу Србије у октобру 2019.

Ердоган је том приликом поручио како је “једини циљ Турске успостављање мира и просперитета на Балкану”, Вучић да је “битна жеља да се још више повежемо”, а Комшић да је “потребно само мало повјерења, пружене руке и осмијеха да ствари у овој регији крену брзо набоље”.

Током посјете Џаферовића и Додика Анкари на прољеће 2019. потписан је Меморандум о разумијевању који се односи на изградњу аутопута Сарајево – Београд.

“Нама слиједи сада да убрзано радимо на закључењу уговора с Турском о начинима изградње аутопута и моделима финансирања, те наравно сам процес градње аутопута. Желим да то буде што је могуће прије, у року од двије и по године”, казао је Џаферовић након састанка 2. маја 2019.

Чекало се на споразум између Вијећа министара БиХ и Владе Србије о сурадњи на реализацији пројекта аутоцеста/брза цеста Сарајево - Београд – Сарајево који је потписан 13. децембра 2019.

Потом су Додик, Џаферовић, Комшић и Ердоган у Анкари, 16. марта 2021. потписали Споразум о изградњи аутопута Сарајево - Београд.

“Ко год је сумњао у то до данас, сада треба бити сигуран да ће тај пројекат бити реализован”, рекао је Додик након састанка. Ердоган је поручио да ће “Турска наставити подршку пројекту”.

Међутим, ни тад није одговорено како ће Турска финансирати дио кроз БиХ – да ли ће то платити турска влада, је ли ријеч о гранту, кредиту, концесији или нечем трећем?

Докле се дошло с реализацијом?
У Босни и Херцеговини је изграђено укупно нешто више од 200 километара аутоцеста. Успоредбе ради, Хрватска има више од 1.300, а Србија више од 800 километара.

Кроз ентитет Федерација БиХ, изграђен је дио аутоцесте на европском Коридору Вц од Сарајева до Зенице у дужини око 70 километара.

Даље према сјеверу у току су изградња још једне мање дионице, те процедура избора извођача радова и главног пројектанта двије мање дионице, укупно десетак километара, према информацијама Федералног министарства промета и комуникација.

Све те дионице раније су планиране у склопу Коридора Вц.

За остатак аутоцесте преко Жепча, у средњој БиХ и даље према сјеверу и Тузли, за неке дионице постоји студијска или пројектна документација, за неке идејни пројекти, а за неке се још ради на тој документацији.

Слично је и за дио брзе цесте од Сарајева према источној Босни и Горажду гдје се гради тунел Храњен.

Што се тиче Републике Српске и аутоцесте према Београду, према информацијама из Министарства саобраћаја и веза овог ентитета планирана је градња дионице на сјевероистоку БиХ, од Вукосавља до Брчког, те даље према Бијељини и граничном пријелазу Рача према Србији.

Укупна дужина ове дионице је око 70 километара.

У току су експропријација земљишта на неким дијеловима дионице или припрема за експропријацију на другим.

Србија је на себе преузела изградњу моста Рача-Сремска Рача дужине 1.327 метара, а извођач радова је турска компанија Тасјапи (Тасyапи).

(РСЕ)