ЈОВАНОВИЋ: Опен Балкан мост ка Европској унији

Циљ Отвореног Балкана је да се сарадња у региону успостави на правилима ЕУ о слободном протоку људи, робе, капитала и услуга, уз унапређење економске сарадње и продубљивања и јачања међусобних билатералних односа. Срж овог пројекта је помирење путем заједничког стварања бољег привредног и економског амбијента за све.

Србија 28.12.2021 | 20:16

Председник Србије, сада већ бивши премијер Северне Македоније и премијер Албаније потписали су на састанку у Тирани споразуме који омогућавају једноставније царинске процедуре, убрзани процес проласка камиона преко граница и бржи прекогранични проток робе. Ти споразуми требало би да ступе на снагу почетком 2022. године.

Циљ Отвореног Балкана је да се сарадња у региону успостави на правилима ЕУ о слободном протоку људи, робе, капитала и услуга, уз унапређење економске сарадње и продубљивања и јачања међусобних билатералних односа. Срж овог пројекта је помирење путем заједничког стварања бољег привредног и економског амбијента за све.

То је, уосталом, био и темељ настанка највећег и најуспешнијег мировног пројекта послератне Европе.

Регионална иницијатива под првобитним називом Мали Шенген покренута је у октобру 2019. у Новом Саду, а у јулу ове године у Скопљу председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније Еди Рама и Зоран Заев променили су јој име у Отворени Балкан.

Током трајања самита три лидера одржани су протести на које је позвао бивши албански премијер и председник Сали Бериша. Он је недавно стављен на црну листу САД због корупције, због чега је избачен из Демократске странке Албаније, странке коју је основао и коју је дуго година предводио.

Направљена је иницијатива која ће променити лице Балкана. Најважнији је циљ спајање људи који су досад размишљали више о прошлости него о будућности. Важно је спајати људе и њихова пословања, поручио је председник Србије Александар Вучић.

Премијер Албаније Еди Рама изјавио је да Отворени Балкан није теорија завере, већ процес који ослобађа и пружа олакшице, и најавио да ће на будуће састанке Отвореног Балкана бити позвани и представници Италије, Грчке и Мађарске како би се разговарало о убрзању протока робе с тим чланицама ЕУ.

Бивши македонски премијер Заев рекао је да Отворени Балкан представља реакцију три земље на неспособност и неуспех ЕУ да одговори на изазове.

Потпуно је евидентно да ЕУ нема јасну стратегију према западном Балкану. Процес проширења само је теоретски жив, али у пракси помака према чланству држава региона нема. У бројним чланицама ЕУ постоји озбиљан замор од проширења, грађани тих држава нису вољни да у Унију улазе нове државе, поготово из нашег региона, за који мисле да је проблематичан.

Због нових геополитичких односа, Брисел и владе земаља чији се грађани противе проширивању ЕУ не одричу се уласка држава западног Балкана у ЕУ, међутим, читав процес одлажу за нека боља времена. Отворени Балкан је мост, пречица ка уласку у ЕУ. Зато је важно да ова иницијатива што пре заживи у пуном капацитету.

Иако САД и ЕУ подржавају и поздрављају ову идеју која води ка већој регионалној сарадњи, Отворени Балкан и даље остаје непотпун, јер Сарајево, Подгорица и Приштина још увек не желе да буду део овог пројекта. Без обзира на то што се њихове политичке структуре томе противе, пре или касније ће њихови грађани сами увидети да је у њиховом интересу да се придруже наведеном процесу.

(Курир)