Русија упозорава: НАТО се спрема за велики рат

Северноатлантска алијанса се спрема за велики оружани сукоб са Русијом, изјавио је заменик министра одбране Русије Александар Фомин.

Он је то изјавио на брифингу за војне аташее и представнике страних амбасада акредитованих у Москви.

"Војна конструкција блока је потпуно преусмерена на припрему за велики оружани сукоб високог интензитета са Русијом", истакао је Фомин.

Он је нагласио да је у доктринарним документима НАТО-а последњих година, на пример, у војној стратегији НАТО-а за 2019. годину, Руска Федерација директно, "без икаквог двоумљења представљена као главни извор претњи коалиционој безбедности".

Истовремено, Фомин је подсетио да је "Римска декларација и даље на снази".

"У њој је, конкретно, утврђено да Русија и Алијанса једна другу не сматрају за противника. Овај став је потврђен на самиту Савета Русија-НАТО 2010. године у Лисабону", додао је заменик министра одбране.

Обуздавање уместо заједничких пројеката

Северноатлантска алијанса планира војно обуздавање Русије, док је раније више пажње посвећивала заједничким пројектима од интереса за НАТО, додао је Фомин.

"Тренутно жалосно стање у односима између Русије и НАТО-а може се објаснити чињеницом да је Алијанса често прибегавала ‘хибридним методама’ за обуздавање Русије, комбинујући дијалог са јачањем војних припрема. Последњих година акценат је стављен на војно обуздавање, док се раније више пажње поклањало пројектима сарадње од интереса за Алијансу", објаснио је Фомин.

Истовремено је напоменуо да је погоршање односа Русије и НАТО-а почело пре 2014. године.

"После завршетка Хладног рата, Руска Федерација је у више наврата покушавала да пронађе нове облике за сарадњу са НАТО-ом, да створи стабилан, равноправан систем европске безбедности за све. Било би погрешно веровати да је погоршање односа Русија-НАТО почело 2014. године", додао је Фомин.

Према његовим речима, "циљеви равноправне сарадње које је декларисала Алијанса нису се испуњавали много раније, фактички, одмах после распада Варшавског пакта".

"Русија је, при томе, тада била невиђено отворена за конструктивно партнерство са Западом и извршила је добровољну демилитаризацију земље на својим западним границама. Извршено је и невиђено по размерама повлачење трупа из земаља Варшавског пакта", истакао је руски дипломата.

Он је подсетио да је 27. маја 1997. године у Паризу потписан Оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности између Руске Федерације и Северноатлантског савеза, којим је проглашено да се Русија и НАТО више не доживљавају међусобно као противници.

"Документ је садржао политичке гаранције војне уздржаности. Алијанса је, конкретно, преузела обавезу да спроводи своју колективну одбрану расположивим средствима, без додатног размештања ‘значајних борбених снага’. Потврђено је да ‘државе-чланице НАТО-а немају намере, планове нити разлоге да размештају нуклеарно оружје на територији нових чланица и не морају да мењају ниједан аспект нуклеарних снага НАТО-а или нуклеарне политике НАТО-а", подсетио је он.

Према његовим речима, НАТО је такође изјавио да је спреман да развија дугорочно партнерство са Русијом, да настоји да ојача стабилност и безбедност у Евроатлантском региону на основу заједничких интереса.

Фомин је напоменуо да је данашњи састанак условљен потребом да се изнесу оцене Министарства одбране Русије о стању и природи интеракције Русије и НАТО-а у протекле две деценије.

"Верујемо да је таква ревизија сада више него икада потребна да би се разумело зашто је Руска Федерација управо сада послала Сједињеним Америчким Државама и блоку НАТО-а пројекте правно обавезујућих споразума о безбедносним гаранцијама", објаснио је Фомин.

Највец́е ширење НАТО-а 2002. године

Фомин је подсетио да се најзначајније ширење НАТО-а на исток догодило 2002. године, током неколико таласа приближавања инфраструктуре Алијансе западним границама Русије блок је значајно повећао свој борбени потенцијал.

"Године 2002. почели су преговори о приступању Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Румуније, Словачке и Словеније, које су такође постале чланице НАТО-а у марту 2004. Ова година била је фаза највећег ширења НАТО-а. При томе је значајно порастао потенцијал блока на источном крилу", подсетио је он.

Према његовим речима, границе блока су се помериле за више од хиљаду километара на исток, што му је пружило могућност да искористи нестратешко наоружање за поражавање циљева на територији Русије.

"На пример, минимално време лета од ваздушних база у Естонији до Санкт Петербурга смањено је на неколико минута. Већи део Калињинградске области нашао се у зони поражавања артиљеријских система... Значајан број инфраструктурних објеката на територији источноевропских земаља дошао је на располагање НАТО-у, чиме су проширене могућности за распоређивање и пребацивање трупа", објаснио је Фомин.

Он је додао да је у арсенал блока додат велики број наоружања, војне технике и људских ресурса земаља бившег Варшавског пакта... НАТО је добио приступ новим лукама на Балтичком и Црном мору, проширујући оперативне могућности поморских снага Алијансе.

На тај начин је због ширења на исток потенцијал НАТО-а порастао, с тим што процес није испровоцирала Русија. Фомин је нагласио да су 1997. године односи Русије са Западом били непомућени.

"Руска страна је на различитим нивоима потврђивала спремност да гради сарадњу у свим областима које су се у том тренутку чиниле најважнијим са становишта европске безбедности. Нису виђени никакви изазови који би захтевали проширење Алијансе. Иако је након поновног уједињења Немачке 1990. цела уједињена држава, укључујући и бившу ДДР, постала чланица Алијансе. Тако је, заправо, направљен први корак ка проширењу блока. Касније су уследили нови таласи ширења НАТО-а", констатовао је заменик министра.

Он је подсетио да су 1997. године, после самита НАТО-а у Мадриду, почели преговори о приступању блоку Чешке, Мађарске и Пољске. Ове земље су 12. марта 1999. постале прве бивше чланице Варшавског пакта које су приступиле Алијанси,

(Спутњик Фото: Схуттерстоцк/Виталии Стоцк)