У привреди нема ко да заради новац, сви хоће у канцеларију

Министар финансија Републике Српске Зора Видовић  тврди да Влада Српске своди јавни сектор на најоптималнију мјеру и да су заустављена нова запошљавања. Међутим, према званичним статистичким подацима, само у прошлој години у јавној администрацији су се скрасила 2.232 запослена. Тај ниво јавне потрошње не може издржати ова привреда, указују економисти, али и радници.    

Република Српска 21.12.2021 | 20:10

Радник у погону, за машином, на њиви, у руднику не може зарадити колико јавни сектор може да потроши. Тражи се столица више у канцеларијама, а нема ко да заради новац у привреди и напунити исти тај буџет из кога администрација граби плате.

Кажу да у јавном сектору има бар 80 одсто технолошког вишка, када би се мјерило, привреде де факто и нема у Српској. Прије рата у Бијељини у фабрикама је радило преко 30.000 радника, а колико их сада ради.

Министар финансија Зора Видовић потврђује да је Влада Републике Српске увидјела да буџет не може да изнесе терет јавне администрације, те да су предузете адекватне мјере како би се направио баланс између јавног и приватног сектора.

Јавни сектор, реструктуирање тече и ми смо у претходним годинама у великој мјери застављали раст плата, изузев у здравству и школству. Ми сводимо јавни сектор на најоптималнију мјеру. И у случају када неко иде у пензију, бар у Влади Републике Српске не можемо да запослимо никога ако се не добије сагласност Владе, тврди Зора Видовић, министар финансија.

Оваква обећања Влада Српске нуди грађанима већ 20 година, тврди економиста Алекса Милојевић.  

Он наводи да Влада један дан даје обећања, а други дан повећава државни апарат.

„Власт може да гомила јавну администрацију која не служи никоме већ је то стајаћа војска за изборне побједе. Ми имамо три пута више запослених у администрацији него што је потребно и плате у администрацији су за 30 одсто веће него у привреди, што је потпуно супротно и нашем предратном искуству и европском искуству. Свугдје у Европи су плате у привреди веће него у администрацији“, тврди Милојевић.

С друге стране, у Влади Српске указују да је сад вријеме за борбу за сваког радника у привреди. Новим смањењем пореских стопа стекли су се услови за подизање привреде на ноге, тврди министар финансија.

„Ми сматрамо да привреда у овом моменту може да повећа плате, с обзиром на то да смо и растеретили да у овом окружењу имамо најмање оптерећење рада и најмање оптерећење добити гдје је порез десет одсто, а пореза на дивиденду уопште немамо. Значи, пореска политика је у Републици Српској најповољнија и вјерујем да ће то привући одређени број инвеститора, али сад морамо обезбиједити и раднике“.

Ово су владине игре са радницима и послодавцима, сматра економиста Милојевић.

Влада купује социјални мир повећањем плата и снижавањем пореских оптерећења, али не подизањем продуктивности привреде, већ новим задужењем од 611 милиона марака, што ће итекако да кошта овај народ када странци отворе врата инфлације.   

„Дизање кредита да би се из тих кредита подмиривале повећање плате, је велика превара. Ти кредити ће у будућности бити итекако горка пилула онима којима се смањују порези и повећају плате. Они ће то вишеструко да плате“.

Ниска продуктивност, са недовољно квалификованом радном снагом, уз милионска задужења и буџет који се 90 одсто пуни од ПДВ-а, тешко да може подићи привреду, сматра Милојевић.

(БН)