Политичари у БиХ не желе договор због личног интереса

Договора међу политичким званичницима у БиХ нема у корист јавног али има у корист личног интереса. Зато не можемо очекивати од међународне заједнице  да рјешава задатке постављене пред домаће власти, кажу за БН телевизију полтиички аналитичари.

Босна и Херцеговина 20.12.2021 | 19:31

Дуго трају препуцавања, афере, кризе и блокаде, на политичкој бх. сцени, а ријеч рат често чујемо у политиичком дискурсу. Уз то странци
све чешће посјећују БиХ.

Међутим, вишемјесечне дипломатске офанзиве нису утицале на политичке структуре. Стање непромијењено, реформе у застоју, договора нема. Хоће ли сами пронаћи излаз или ће БиХ неко конкретно у томе помоћи, за БН објашњава дипломата Игор Давидовић.

“Наши политички званичници, говорим о онима на највишем нивоу којих је 4-5 у суштини никада не желе да постигну некакав договор на бенефит
јавног интереса, али се умјесто тога веома спретно, добро и умјесно договоре о неким другим стварима и интересима који су у сфери њиховог личног става, интереса или у сфери пословног става, ту су спремни на све договоре. Од међународних званичника када се говори о рјешењу наших напетости и проблема, не треба очекивати ништа добро за нас. Изјавио је за БН Игор Давидовић, бивши амбасадор БиХ.

Међународна заједница ће учинити оно што јој одговара. Неће се повући, све док има неки интерес. Јасно је то на примјеру ОХР-а, који у БиХ постоји 26 година. Са Запада суптилно наводе успотављање мира као главни разлог постојања ове институције, међутим…

Не треба заборавити да, иако их није употријебио, Високи представник има у руци бонска овлаштења. Хоће ли их искористити и када у значајној мјери зависи од директиве виших ауторитета, објашњава Давидовић и додаје.

“Господин Шмит се врло лако може наћи у таквој ситуацији, након тога ћемо водити полемике око тога да ли је он легалан или није, али ако се догоди примјењивање бонских овлаштења, знате ону народну родило се љуљај га. “, сматра Давидовић.

Питање је шта ће изродити изборна година? Нове дипломатске офанзиве, кризе или пријеко потребне реформе? Она о изборном закону, болна је тачка водећих политичара. Ако је судити по вољи парламентарне већине, до ње ускоро неће доћи. А без поштених избора не могу се очекивати било какве системске пормјене. Ту ни странци не могу помоћи.

(БН)