Забрана печења ракије гаси села у Српској и ФБиХ

Произвођачи ракије из Републике Српске и Федерације БиХ изражавају забринутост због намјере власти БиХ да примијени директиву Европске уније по којој се ограничава производња ракије на 50 литара по домаћинству. Пољопривредници негодују и наводе да се ради о још једном удару на домаћу производњу, али и традицију.

Закони Европске уније су јасни – производња 50 литара алкохолног пића по домаћинству и тачка. Нема више. Да ли ће и Босна и Херцеговина ићи тим путем?

"Ови свјетски моћници иду на глобализацију. Води се рачуна да само поједине групе људи држе монопол над алкохолом. Уништава се традиција вјековна, јер сељак није имао ни стручњаке, нити су му требале плочице у објектима када прави вино, када прави ракију, али је имао квалитет који је у Европи био један од јачих квалитета", каже Зоран Папић из села Тршевине код Вишеграда.

То је удар на сељака који је вијековима носио на својим леђима ову грану привреде, кажу пољопривредници.

"Лично сад да вам кажем да имам 3-4.000 литара старе ракије код себе и сваке године роди воће и допуним са 2.000 литара и то иде за поклоне, за свадбе, имамо разне манифестације гдје нам је потребна већа количина алкохола, ми смо навикли на то. Ако нам то ураде, ми ћемо дићи руке од села, ми ћемо дићи руке од производње. Нећемо да палимо казан за 50 литара ракије", јасан је Папић.

"Па шта да ми се деси радост, па не дај Боже и оно друго, па треба ми више него 50 литара. Значи, он нама наш обичај хоће да угаси", додаје Милош Петровић, пољопривреднк из Броца код Бијељине.

Док у Републици Српској се још ћути о новим европским директивама, федералне власти убрзано спремају нови закон. Иво Шимуновић из села Шибеница код Јајца каже да су доведени пред свршен чин.

Како каже, уложио је сопствених средстава око 180.000 КМ у воћњак са 1.300 стабала крушке, јабуке и шљиве, и шта сад, како се уклопити у европска правила и регистровати се за већу производњу.

"Вјерујем да ће то имати велике посљедице. Вјерујем да је нама на овом простору битно и потребно да нам знаствена заједница из области пољопривреде посебно у области дестилирања алкохола помогне у томе", наводи Шимуновић.

Из Дирекције за европске интеграције појашњавају да се Босна и Херцеговина преузимањем Споразума о стабилизацији и придруживању обавезала на усклађивање са ЕУ прописима.

"А и ови политичари што раде, треба мало другачије да раде, мало шире. Они се мјере по Европској унији у неким стварима, а у неким у којим би требали, ту се не мјере. Дај нам живот њихов, кад хоћеш њихов стандард", напомиње Петровић.

Наши саговорници кажу да разумију потребу усклађивања, али им није јасно зашто се креће од репа, а не од главе, те зашто је ракија приоритет у односу на горућа питања у Босни и Херцеговини.

(БН)