Палмер и Ајхорст повучени из преговора из БиХ

Америка и ЕУ обуставили су преговоре о Изборном закону БиХ и тиме послали поруку да се повлаче из овог процеса. Санкције су и даље опција, али ће се сачекати покушај договора домаћих лидера.

Босна и Херцеговина 17.12.2021 | 13:09

Посредници у преговорима око измјена изборног закона БиХ, Метју Палмер (Маттхеw Палмер) и Ангелина Ајхорст (Ангелина Еицххорст), отказали су долазак у БиХ и наставак учешћа у медијацији око овог питања. Из амбасада ЕУ и САД-а у БиХ, саопштили су да обновљени напори на посредовању у преговорима пред крај године, не би уродили плодом, те да ће резултати бити видљиви, тек када странке заједно буду радиле на проналаску рјешења.

"Политички лидери нису обавили посао који је неопходан за усклађивање политичког система БиХ с прописима ЕУ и судским пресудама. Осим тога, након даљње неприхватљиве ескалације од Народне скупштине Републике Српске 10. децембра, политичка криза се продубљује", рекли су из Амбасаде САД-а и Делегације ЕУ.

Лош тајминг

Ипак, преговори о Изборном закону, дошли су у вријеме највеће политичке кризе у БиХ, од завршетка рата. Наметање Инцковог закона, блокада институција, немогућност даљег договора, стање је у коме је било немогуће доћи до било каквог помака, сматрају аналитичари.

„Очито је да су преговори око измјене изборног закона заглавили у ћорсокаку и да би даљи сусрети били губљење времена и новца без конкретних помака. То значи да су међународни преговарачи дигли руке од БиХ и рјешење препустили домаћим актерима", каже аналитичар Тања Топић, наводећи да је овим послата и јасна порука домаћим лидерима.

„Не буде ли дијалога и изласка из овог врзиног кола, слиједе санкције. Занимљиво је да су једни изненађени оваквим развојем догађаја, други разочарани а сви заједно кривца за овај политичи хаос траже у неком трећем", закључује Топић.

Представници опозиције у Федерацији БиХ су и прије одустајања странаца и повлачења америчког посредника Метјуа Палмера и ЕУ-повјеренице Ангелине Ајххорст најавили излазак из преговора. Тврде да се не може очекивати договор са једне стране, док се са друге разграђује БиХ, одлукама Народне скупштине РС-а о повлачењу надлежности.

Позвали су СДА да коначно заузме став око овог питања и да одреде који је то максимум који су спремни дати Милораду Додику и Драгану Човићу, у наставку преговора. Раније смо писали да су у овим преговорима, понуђене опције биле, да Додик добије државну имовину на територији РС, Човић, легитиман избор Хрвата, а да Инцков закон о забрани негирања геноцида, остане на снази.

„Док су трајали разговори није било примјерено да се правимо да се ништа не дешава у БиХ. Разговарамо о измјенама изборног закона, а имамо на снази блокаду институција у БиХ", рекао је Нермин Никшић, предсједник СДП-а БиХ.

Наде полажу у Њемачку

Наде полажу у нову њемачку владу, одакле се задњих дана могу чути озбиљна упозорења и најаве санкција.

„Ситуација у Босни и Херцеговини је забрињавајућа. Напори у правцу отцјепљења су неприхватљиви. То значи да би сада требало постојећи режим санкција примијенити и против господина Додика", изјавила је Аналена Бербок (Анналена Баербоцк), нова њемачка министарка спољних послова, након састанка шефова дипломатија Европске уније.

Ово је свакако оштрији политички курс од курса њеног претходника Хајка Маса (Хеико Маас), који је санкције спомињао декларативно. Ипак, за спровођење ставова службеног Берлина, Бербок нема подршку цијеле ЕУ -  Мађарске и Словеније у првом реду, са чијим лидерима Додик има сјајне односе. У посљедње вријеме, ту је и Хрватска, чији највиши представници власти, нису за увођење било каквих санкција у БиХ, што је прије неколико дана током посјете Сарајеву, истакао и премијер ове земље, Андреј Пленковић.

Шаљиве најаве санкција Берлину

„Без обзира на закључке Народне Скупштине РС, која је позвала Владу да припреми законску основу за њихово спровођење у року од шест мјесеци... морамо видјети колико је ово маневар, а колико стварна жеља", рекао је први човјек хрватске владе, нагласивши да у овом тренутку санкције не би биле продуктивне.

Током сједнице Народне скупштине, на којој су усвојене спорне одлуке, Додик је у шаљивом тону прокоментарисао могуће најаве санкција из Њемачке.

„Ако Њемачка уведе санкције, узвратићемо", спремно је рекао Додик, што је изазвало реакцију високог представника Кристијана Шмита (Цхристиан Сцхмидт). „Не знам какве санкције замишља господин Додик према Њемачкој. Можда више неће хтјети куповати киселу воду из Њемачке", рекао је Шмит, истичући да за Додика има „спремне мјере у ладици".

САД, ЕУ и Велика Британија, именовали су своје представнике за рјешавање кризе у БиХ. Поред њих, ту је још и Кристијан Шмит, који нема толико овлаштења као што су имали његови претходници, од броја војних снага па до подршке кроз Савјет безбједности. Примјетан је и појачан ангажман Русије у свим недавним одлукама, које преноси Марија Захарова, представница Министарства спољних послова Руске Федерације.

Захарова: „Употребу репресије, сматраћемо провокацијом"

„Нелегитимни високи представник нема никаква ванредна извршна овлаштења у смислу Анекса 10 Мировног споразума и одговарајућих одлука конференција о имплементацији Мировног споразума. Пријетње Кристијана Шмита, да ће исте употријебити против за њега непожељних представника народа БиХ, нису ништа друго до жеља за заваравањем. Сваки покушај употребе репресивног инструментарија треба сматрати провокацијом", објављено је на службеној фејсбук страници Министарства спољних послова Русије.

Ипак, сви се слажу, политичари и аналитичари, да се у измјене Изборног закона у БиХ ушло пребрзо, те да је било неопходно прво ријешити кризу проузроковану Инцковим законом, а касније блокадом институција, што је кулминирало одлукама Народне скупштине о преносу надлежности.

(ДW)