90-их зарађивао брдо пара,харао естрадом, жене га салетале, а онда је све пукло!

Игор Тодоровић, познатији као Др Иги раније је отворено причао о деведесетим годинама, свом музичком успону и зарадама и брзом животу на високој нози.

Забава 15.12.2021 | 20:42

Он је у једном интервјуу из 2009. године говорио како је њему било у време деведесетих.

"Знаш, због оних који су једва преживљавали тих година мени је заиста одвратно да кажем да су мени биле сјајне, али је тако, и лицемерно је да одговорим ишта друго. Па, био сам невероватно популаран, кеша колико хоћеш... Живео сам лагодно и лепо и како сада да кажем: "Било, не повратило се"?! Волео бих да се врате, наравно! Не у политичком, већ музичком смислу, мада, да се не лажемо, ни ове двехиљадите нису ни у чему ништа боље: мито, корупција, превара... мито, корупција, превара... аргументи деведесетих, пријатељу!

Још из тих година кружи легенда да си на "Дуги" инкасирао више од 100.000 марака?", рекао је он тада и додао:

"На прва два албума узео сам 2.000.000 марака, каквих сто сома?! И да сам имао мало више памети, узео бих још барем толико! А да је имао ко да ми каже: "Прикочи, човече", данас бих имао барем двадесетак гајби под киријом у Београду, али... Све је то дошло како је и отишло, трошио сам сумануто брзо и сумануто много! Млад, жељан много чега... само је небо било граница. Моји су одувек били јако скромни људи и нису ми се мешали ни у шта, тутњао сам за три живота: јахта од осам метара која је трошила 70 литара бензина на сат, хиљаду марака дневно... Ево, замисли колико сам зарађивао када, рецимо, целу сезону проведем на Црногорском приморју, трошим колико трошим, а опет се кући вратим са 30.000 марака у џепу! Разбијао сам се од посла, разбијао сам се од тезги у иностранству, мада сам, у суштини, највише разбијао себе јер сам по природи јако скромна и тиха особа којој се све то десило пребрзо и силовито."

Др Иги је испричао и како је било када је то време прошло.

"Не, ја сам сасвим добро радио све до 2002, када ми се смучило све и када сам одлучио да се повучем. Било је за тих шест, седам година свега, од обожаватељки које су ме сачекивале пред зградом или на вратима стана и нудиле брак (код куће чува више од 30.000 писама које је добио од њих), до анатеме да сам био "режимски певач", мада са тадашњом влашћу нисам имао никакве везе. Једноставно, скупило се све, пукле су ми у међувремену и неке драге емотивне везе, нису издржале терет посла и славе, мада сам девојкама увек био веран, колико год је њима то тада било непојмљиво да прихвате! Наравно, не кажем да никада нисам одвојио неку девојчицу из публике и с њом дочекао јутро, али то сам чинио само када нисам био у вези... И онда, када сам мислио да улазим у неке мирније воде, дошла је та 2003...", изјавио је он.

Овде застајемо, знамо из неких ранијих прича да је оно што следи Игорово слово о најболнијој рани - тешкој болести млађег брата Ивана, који је преминуо 2005. године, а недуго затим и отац.

(Курир.рс/Пресс)