Хрватска спрема да одлаже радиоактивни отпад на граници БиХ

Хрватска је званично почела истраживачке радове на локацији некадашње касарне Черкезовац на Трговској гори, планираној за будући центар за збрињавање радиоактивног отпада из Нуклеарне електране Кршко.

У Експертском тиму БиХ кажу да им Хрватска не дозвољава да дођу на Трговску гору и учествују у истраживању. Највећу одговорност у овом пројекту имају власти БиХ које се нису озбиљно позабавиле овим проблемом, сагласни су експерти.

На Трговској гори, која је у непосредној близини границе између БиХ и Хрватске, започели су радови анализирања терена, бушења и геофизичких радова на планираној локацији одлагања радиоактивног отпада. Експертски тим из БиХ изразио је забринутост због немогућности учествовања у истраживању. 

„Сама чињеница да су они почели радове са једном бушотином која је најдубља 180 метара, говори да они не планирају само одлагалиште, као што су рекли за почетак складиште 60 година, одлагалиште наредних 250 година, него ту се планира и то су наше процјене, депоније нуклеарног отпада која неће бити само за Хрватску, Словенију, него вјероватно и за неке друге државе, обзиром да је данас простор за депоновање нуклеарног отпада најскупљи у свијету“, истиче Неђо Ђурић из Експертскиог тима.

Експерти истичу да Трговска гора захвата једну трећину Хрватске и двије трећине БиХ, међутим сва истраживања се односе на територију Хрватске. Они упозоравају да би могло доћи до катастрофалних посљедица уколико би се радиоактивни отпад одлагао на тој локацији, те позивају надлежне институције и власт да подузму конкретне кораке. 

„То је да се у складу са тим конвенцијама, у складу са тим стандардима и Конвенцијама о водама и многим другим конвенцијама, Хрватској, већ је то до сад и упућивано некакве ноте, званично упути нота и да се она јасно и недвосмислено и у складу са ЕСПО конвенцијом опредијели и поднесе све оне информације које су значајне за погођену државу, то јест за БиХ“, истиче Витомир Поповић из правног тима.

Уколико институције то не ураде, проблем се мора ријешити тужбом у Међународном суду правде, наводе из правног тима. Међутим адвокат Александар Јанковић истиче да не постоји могућност тужбе јер ни Хрватска ни БиХ нису положоле изјаву да у случају спора прихватају надлежност Међународног суда правде или Арбитражу. БиХ је на случају Трговска гора показала да је неозбиљна држава и противљење изградњи 

„Правни тим који је формиран заједно са Експертским тимом од стране Савјета министара, до сада није урадио ништа да се припреми правна стратегија којом би се одговорило на ову већ готово завршену причу око тога да ће Хрватска одредити Черкезовац као локацију за одлагање свог дијела нуклеарног отпада иуз нуклеарке Кршко. Заиста љути и забрињава све нас, и људе и обичне људе и мене као правника, али прије свега као родитеља и као становника Новог Града, толика инертност, толика индоленција и немарност људи који би требало да се брину о будућности ове земље“ тврди адвокат Александар Јанковић.

Уколико би се реализовало одлагалиште нуклеарног отпада на овом подручју, то би довело до несагледивих посљедица  по живот и здравље 650.000 становника БиХ и Хрватске. 

„Ради се о трусном подручју што су показали ови земљотреси, ради се о подручју шумовитом гдје је могућност пожара, ради се о подручју гдје су ту притоке ријеке Уне, гдје може алфа, бета зрачење продријети. Они ће рећи радимо по највишим стандардима, али узели су фирме све хрватске да испитују, све су на државном буџету, према томе оне ће урадити онако како им се каже“, наводи бивши министар здравља Слободан Станић.

На овом подручју становништво се у великој мјери бави пољопривредом, производњом здраве хране и меда, што неће бити могуће уколико у близини буде нуклеарни отпад. Такође примијетан је и одлив становништва са овог простора, а млади се одлучују породицу оснивати даље од нуклеарног одлагалишта. 

(БН)