Сасвим природно“, то се десило током боравка на подручју <а хреф="хттпс://www.курир.рс/планета/3285625/северни-пол-висе-није-тамо-где-је-био-сада-јури-ка-сибиру-а-ако-се-окрене-земља-це-бити-у-великој-опасности-видео" таргет="_бланк" рел="ноопенер">Северног пола. Тада је, каже, једва извукао живу главу, након што је лед, по ком је возио моторне санке, почео да се топи великом брзином.
<див цласс="адс">
Мемедовић је на Северном полу снимао своју ауторску емисију. Тада је, признаје, први пут погледао смрти у очи и сам себе запитао шта му је то требало.
- Први пут сам тако размишљао. Возио сам моторне санке по дебелом леду пола метра. То изгледа као солидна дебљина, али се лед врло брзо топио, а пошто је био мај, већ су се појављивале пукотине. Кроз њих се помаљало одвратно црно море. Кад пропаднете кроз лед, нема повратка јер вас он пропусти и санте се одмах скупе. Да би све било комплетно, неко је поменуо да је претходне године један човек тако погинуо. Три дана, док сам са двојицом Норвежана тумарао тим пространством, стално сам се питао шта ја, лудак, ту радим. Цео боговетни дан, од ујутру до увече, пратили смо трагове белог медведа - испричао је Мемедовић за магазин Хелоу.
<фигуре цласс="елWрап имгФулл"><имг срц="хттпс://www.курир.рс/дата/имагес/2018/09/29/15/1629979_сцреенсхот-75_фф.јпг?вер=1639049085" алт="Јован Мемедовић" />
<фигцаптион><спан цласс="имгСоурце">ФОТО: ПРИНТСЦРЕЕН YОУ ТУБЕ
Новинар је за Српски телеграф потврдио ову причу: "Да, тако је било, међутим, осим тога нема других детаља које бих могао да издвојим".
Мемедовић се присетио још једне ситуације када није био сигуран како ће се све завршити и да ли ће преживети.
- У Сибиру смо у једном тренутку остали без хране. Али када сте у дивљини коју није такао човек, може се доћи до хране. Јер тај живи свет врви око вас. Животиње нису у паничном бегу од вас пошто ретко срећу људе. Онда ви, као неки ловац, дођете до плена. Један дан смо били гладни, међутим, већ сутрадан смо се снашли. Упецали смо рибе. Имам екипу, овако приватно, имамо један кампу дивљини и ту можемо да преживимо само од онога што уловимо. Тамо идемо лети.
<див цласс="ембеддедЦонтент"><ифраме срц="хттпс://www.фацебоок.цом/плугинс/пост.пхп?хреф=хттпс%3А%2Ф%2Фwww.фацебоок.цом%2Фмемедовицјован%2Фпхотос%2Фа.257138317961522%2Ф554816698193681%2Ф%3Фтyпе%3Д3&схоw_теxт=труе&wидтх=500" wидтх="500" хеигхт="333" фрамебордер="0" сцроллинг="но" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен" дата-мце-фрагмент="1">
Како истиче, верује у судбину и управо му је она помогла да оде на различите крајеве света.
- Природу сам истражио онолико колико ме интересовала. Ако сам пожелео да идем у неки крај света, тамо сам и отишао. Не зато што сам имао добро утврђен план и материјалну позадину, већ се тако само одиграло. Морам да захвалим судбини. Не верујем претерано у неке друге ствари, осим судбине. Мене је судбина прошетала онако како сам ја замишљао и како сам сањао. Немам неких већих изазова који ми сада представљају неки нови циљ да отпутујем на одређену страну света, више ме интересује нека одређена прича. Да ли сам нашао саговорника у самом Београду, 100 км од Београда, да ли на 5.000 км од Београда, отићи ћу, спаковаћу се и направити причу о ономе што ме занима. Идем за причом, не за географијом - рекао је Мемедовић.
<див цласс="ембеддедЦонтент"><ифраме срц="хттпс://www.фацебоок.цом/плугинс/пост.пхп?хреф=хттпс%3А%2Ф%2Фwww.фацебоок.цом%2Фмемедовицјован%2Фпостс%2Ф837632653245416&схоw_теxт=труе&wидтх=500" wидтх="500" хеигхт="498" фрамебордер="0" сцроллинг="но" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен" дата-мце-фрагмент="1">
(Курир.рс/С.телеграф/република.рс)
Коментари / 0
Оставите коментар