Радишић не плаћа порез и тиме преузима тржиште игара на срећу

Иако је добио монопол, намјестио је себи да не плаћа ни порез. Тиме је направио двоструку нелојалну конкуренцију и преотима посао послије годину дана фирмама које се баве тиме деценију, двије и запошљавају на хиљаде радника

Република Српска 03.12.2021 | 14:07

Лутрија Републике Српске, у власништву Милета Радишића, наставља да профитира на монополистичком приређивању електронских игара на срећу!

Захваљујући Закону о играма на срећу Републике Српске из 2019. године, који је писан баш по Радишићевој мјери, само Лутрија може да приређује електронске игре и за то плаћа накнаду од свега 5%, док је легалним приређивачима то онемогућено, а на остале врсте игара плаћају порез од минимум 20%!

Притом, приватни приређивачи када плаћају овај порез од 20% имају дефинисан минималан праг у износу од 1.000 КМ, тако да су у обавези плаћати овај порез чак и ако послују у минусу. На овај начин се њихове пореске обавезе пењу и до невјероватних 30%!

Радишић је политичким утицајем исходовао је да његове фирме добију двоструки монопол. Тиме је направио нелојалну конкуренцију и преотима посао послије годину дана фирмама које се тиме баве читаву деценију или двије и запошљавају на хиљаде раднике који сада стријепе за посао!

Легални приређивачи на овај начин су постали жртве монополистичке и нелојалне конкуренције на тржишту игара на срећу у Српској.

Наиме, забрањено им је да приређују електронске игре на срећу, иако су компаније из ове индустрије у развој бизниса уложиле много средстава, залажући се за добру законску регулативу и заштиту малолетника од превелике изложности овој врсти забаве. Да ствар буде још гора по њих, на приређивање осталих игара морају да плаћају чак четири пута већи порез у односу са Радишићеве фирме.

Гледајући економску логику, ова ситуација веома лако и брзо може довести до потпуног гашења појединих приређивача, остављајући их у огромним губицима, што ће за посљедицу имати и гашење на хиљаде радних мјеста које су легални приређивачи обезбјеђивали у оквиру ове индустрије.

Повлашћен положај на тржишту Радишићу је омогућен тако што је Лутрија Републике Српске са Цасинос Аустриа ВЛТ АГ основала Електронску видео лутрију (ЕВЛ) преко које су Радишићу омогућили апсолутни монополски положај на тржишту и додатно богаћење. ЕВЛ је овластила Радишићеву фирму Сенет и дала му ексклузивно право посредовања у закључивању уговора о постављању електронских апарата за игре на срећу. 

Претходно је Радишић искористио свој утицај и издејствовао да управо ти апарати буду опорезовани са само 5%, у односу на све остале приређиваче који за обављање своје дјелатности морају да уплате држави порез од чак 20%. 

Оно што је још погубније по друштво и заједницу, јесте да се апарати за игре на срећу које заступа Радишић и од којих убире енормну зараду, постављају и у угоститељским објектима који за то не плаћају никакве накнаде, немају пријављене раднике, нису адекватно опремљени за ту врсту услуге – немају надзор, сефове, посебне просторије… И оно најгоре - нема контроле маљолетника, не тражи се на увид доказ о пунољетности?!

Особе која немају 18 година не могу ни да приђу уплатним мјестима легалних приређивача, док су им у оваквим угоститељским објектима где се организују игре на срећу са акцентом на терминале – врата широм отворена! 

Да ствар буде апсурднија, ресорна министарка је представила у јавности ову ситуацију као “добар економски потез” на основу којег се у буџет слило више новца од пореза. Притом је занемарила чињеницу да је тај новац дошао искључиво од приређивача који трпе невјероватан монопол Радишића и његових фирми и који су, практично, доведени у ситуацију да плаћају порез од читаве индустрије, иако убиру приходе од само једног дијела.

Модел по коме се, једном дијелу неке индустрије повећа порез за чак 300 посто, а притом им се укину могућности за рад, тешко да може да да било какве резултате на дуже стазе, осим оних краткоричних који ће се употријебити у дневно-политичке сврхе. 

Јер, нема сумње да ће таква ситуација довести до гашења приређивача, а држави временом укидати константне приходе и читаво пословање у индустрији игара на срећу пребацивати у црну и сиву зону. 

ПРИРЕЂИВАЧИ НАСТАВЉАЈУ ПРАВНУ БИТКУ

Због свега наведеног, легални приређивачи игара на срећу покенули су низ поступака пред надлежним органима.

Нетом по доношењу Одлуке о избору Цасинос Аустриа ВЛТ АГ за партнера Лутрије, поднијели су тужбу за поништење те одлуке. Суд је одлуку поништио, али је предузеће наставило да послује. Иако је суд наложио понављање поступка, ресорна министарка се укључила својим тумачењем пресуде према којем Цасинос Аустриа ВЛТ АГ треба да остане партнер републичке Лутрије и да се ЕВЛ не ликвидира. Као одговор на пресуду, Лутрија је донијела одлуку којом се поништава именовање комисије која је одабрала фирму из Швајцарске за партнера, а затим именовала нову која је само потврдила претходни избор. 

Сличан сценарио поновио се средином ове године, када су приређивачи тражили од Окружног привредног суда у Бањалуци да поништи Уговор о оснивању предузећа „ЕВЛ“ и да се оно брише из привредног регистра.

У тужби су навели да је Радишићева „Лутрија РС“ преко тендера донијела незакониту Одлуку којом је компанију из Швајцарске изабрала за свог партнера, а осталим кандидатима није дала прилику да се жале. Ту одлуку је суд такође поништио, али је предузеће опет наставило да послује, што је недопустиво.

Због тога поручују да ће наставити ову правну битку као би разбили Радишићев монопол и како би сви приређивачи игара на срећу у Српској имали једнаке услове за пословање.

(ПР)