Додик заложио природна богатства за огромне кредите?

Посве је могуће, а све зарад потпуне нетранспарентности власти да су управо природни ресурси, воде, шуме свеједно, дати као колатерал, односно гарант за отплату силних кредита и задужења који се свако мало реализују да би се задржала финансијска стабилност овог ентитета.

Није случајно да је у низу надлежности Босне и Херцеговине те закона које је донио ОХР, а потом потврдио државни парламент, за Милорада Додика најболнија ставка она о забрани располагања државном имовином.

Посљедњих десет година Уставни суд БиХ је са три одлуке онемогућио Републику Српску да у власништво Српске укњижи војну имовину, потом пољопривредно земљиште те коначно шумско добро.

Може се тумачити да би уписивањем наведене државне имовине“у грунт” Републике Српске, биле створене и својеврсне правне олакшице у настојањима за сукцесију Републике Српске.

Није тим одлукама само онемогућено да Република Српска без сагласности државног  парламента располаже односно продаје државну имовину и ресурсе попут хидроцентрала на Дрини или требињског аеродрома. Постоји још нешто што реално може бити разлог сверастуће Додикове нервозе и неразборите политике.

Посве је могуће, а све зарад потпуне нетранспарентности власти да су управо природни ресурси, воде, шуме свеједно, дати као колатерал, односно гарант за отплату силних кредита и задужења који се свако мало реализују да би се задржала финансијска стабилност Републике Српске.
 
Крајем априла ове године Република Српска је путем берзе у Лондону продала обвезнице у вриједности од 300 милиона евра. Познато је да је ријеч о кратком року од пет година и високим каматама од 4,75%.

Продаја је извршена директном погодбом са непознатим купцем, но више детаља нема, посебно о томе које су гаранције у случају да Република Српска због лоше финансијске ситуације не буде у могућности исплатити обвезнице. А тих 300 милиона евра носи са собом и исплату више од 70 милиона евра камате!!

За разлику од других задужења ово нема гаранцију државе Босне и Херцеговине, те је сасвим реално посумњати да је Додик као залог понудио оно чега одлукама Уставног суда Република Српска није власник, војне имовине, пољопривредног земљишта, шума и ријека.

То може бити главни разлог да крене на све или ништа, а под плаштом борбе за поврат надлежности. У коначници сам је признао да је дио нових задужења намијењен за отплату других доспјелих дуговања.

Журнал пише да упоредо, наведена емисија обвезница премашила је законски оквир могућих задужења Републике Српске од 500 милиона, па је прошлог мјесеца тај лимит подигнут на 750 милиона. Одмах потом је саопштено како ће до краја године Електропривреда Републике Српске емитовати обвезнице на Бечкој берзи у износу од 140 милиона.

Ово је још један доказ како нема новца у ентитетском буџету јер је продаја дионица заказана како би се обезбједило уговорених 15 посто средстава за изградњу хидроелектрана Бистрица и Дабар са двије кинеске компаније.

Подсјетимо, прије три године Република Српска је путем берзе у Бечу емитовала дионице у вриједности 200 милиона еура, а продано је 168 милиона. Детаљи и ове транскације су „ тајна“, од имена купаца или купца, међу којима су се наводили и поједини руски тајкуни попут Константина Малофеева до онога што тачно представља колатерал за емисију.

“У овом уговору из Беча пише да, ако Република Српска не врати средства кредиторима, носиоци обвезница имају право запљене било које компаније која је више од 51% у власништву РС. То су врло строги услови, па уколико се цијели износ не врати 2023. године, могло би се десити да неко дође и узме напримјер, дио Електропривреде РС”, упозоравао је за РСЕ економиста Зоран Павловић.

Да, 2023. година је близу и тада ће Република Српска требати вратити више од милијарду марака обавеза, након 650 милиона у овој и око 850 милиона у наредној години. Зато је могуће вјеровати наводима из незваничних извора да је Милорад Додик недавну посјету премијера Мађарске Виктора Орбана искористио за тражење помоћи како би се наредне године на Бечкој берзи задужио за једну милијарду!?

Зато Додик свако ново кредитно задужење  представља као добру вијест јер му продужава власт, док је уједно спреман да поведе Републику Српску у процес укидања надлежности државе Босне и Херцеговине, однсосно неформалну сецесију.

Иде на све или ништа.

У коначници, умјесто онога који би у политичку историју био уписан као реализатор њене независности, Додик би могао бити упамћен као онај који је путем кредитних задужења у ствари (рас)продао Републику Српску.

(Журнал.инфо)